„Род је на нивоу од 50 одсто. Кренула је лепо шљива. Затим је кренуло лоше време када је почело опрашивање. Био је један мраз и данас имамо 50 одсто рода у односу на прошлу годину. Али имамо квалитетнију шљиву. Прошле године је био добар род, али је био лош квалитет зато што је падала киша када је требало шљива да се бере”, каже Радомир Љујић из Мрчајеваца, произвођач шљиве.
Љујић истиче да је и ситуација са радном снагом све тежа и да се радници налазе преко омладинских задруга, али неретко су то и људи у пензији који траже додатни извор прихода.
„Није лако али се сналазимо. Све је скупље па и да се шљива покупи. Практично радите на пола. Дневница је 4.000 динара и један или два оброка, зависи како се договорите са радницима. И када радник накупи 300 килограма шљиве, а килограм је 15 динара, то је онда практично на пола”, закључио је Љујић.
Из Института за воћарство у Чачку истичу да је Србија један од највећих произвођача шљиве у Европи и да се, у зависности од године, у нашој земљи произведе од 300.000 до 600.000 тона овог воћа.
Међутим, овогидишњи услови су такви да ће, како наводе, бити тешко прећи доњу границу.
„Бројни су разлози за то, а пре свега врло неповољни временски услови током читаве ове године. Од почетка године били су врло неповољни услови за воћарску производњу па самим тим и производњу шљиве. Последња зима је била неуобичајено топла. Затим смо током пролећних месеци имали позне мразеве, снег у априлу, кишни мај и јун и након тога друга половина јуна и прва половина августа у неким пределима били су прилично сушни. То су фактори који су утицали на доста слабији род шљиве него што је то уобичајено”, рекао је Небојша Милошевић из чачанског Института за воћарство.