Како је дефинисан глобални југ? Које нације се квалификују за чланство? Погледајте објашњење Спутњика.
Академско и јавно интересовање за термин „глобални југ“ порасло је у последњих годину и по дана усред суштинских измена које се примећују у глобалном политичком, војном и економском поретку током текућег рата између НАТО и Русије у Украјини и напора САД да ограниче растућу глобалну економску моћ и геополитички утицај Кине.
Док се Јужна Африка спрема да угости десетине лидера из Африке и других земаља глобалног југа на самиту БРИКС-а у Јоханесбургу следеће недеље, амерички пословни медији огласили су аларм због све већег одбијања глобалног југа да стане на страну Вашингтона у политици против Русије, или сукоба са Кином. Уместо тога, многи су показали све већу спремност и способност да делују као суверени и независни актери на светској сцени.
Шта је глобални југ?
Термин „глобални југ“ се први пут појавио током Хладног рата и односи се на велику економску поделу између богатијих, углавном индустријализованих северних нација и земаља у развоју на југу, од којих су многе све до 1960-их и 1970-их остале део западноевропских колонијалних империја или су наставиле да буду потчињене западним неоколонијализмом.
Карл Оглсби, амерички писац, академик и политички активиста је у великој мери заслужан за то што је први употребио термин глобални југ у његовом савременом значењу, учинивши то 1969. године када је говорио о Вијетнамском рату и објаснио како је доминација глобалног севера кроз векове експлоатације довела до неподношљивог глобалног друштвеног поретка.
Уопштено говорећи, глобални југ се односи на земље са нижим приходима, или на нације са релативно ниским нивоом друштвено-економског и индустријског развоја у поређењу са богатијим северним нацијама.
Нације глобалног југа имају различите проблеме, од веће стопе смртности новорођенчади и краћег животног века до ниже стопе образовања, високог нивоа сиромаштва и веће склоности миграцији у потрази за бољим животом у иностранству (што заузврат може узроковати друге економске и социјалне проблеме, као што су недостатак образованих стручњака и тешкоће при интеграцији у новој матичној земљи). Такође, многи проблеми које стварају богатије, индустријализоване земље глобалног севера, као што су отпад и загађење, често несразмерно утичу на земље глобалног југа.
Нестанак политичког и економског блока предвођеног Совјетским Савезом 1991. године, успон земаља БРИКС крајем 2000-их, тренд ка деиндустријализацији у многим западним земљама и други развој догађаја изазвали су академске дебате о валидности термина као што је „глобални југ “ у савременом свету.
Међутим, јасна подела која је недавно демонстрирана између Запада и земаља у развоју током украјинске кризе, као и недостатак спремности да земље у развоју прекину економске односе са Русијом и уведу санкције Москви, показује да термин задржава релевантност и валидност.
Мапа која приказује земље које су увеле санкције Русији (зелено) након ескалације кризе у Донбасу у потпуни прокси рат НАТО и Русије у Украјини. Слика показује да се велика већина нација на такозваном глобалном југу уздржала од увођења ограничења Москви.
Које земље су део глобалног југа
На већини савремених мапа граница између нација глобалног севера и глобалног југа простире се дуж северне паралеле, укључујући Мексико и велики део Кариба, Јужне Америке, већину ако не и целу Африку, Блиски исток, Централну, Источну и Југоисточну Азију (изузимајући Јапан, Аустралију или Нови Зеланд) Глобални југ представља више од 85 посто светске популације и 39 посто глобалног БДП.
Да ли је Кина чланица? А Турска?
Док су неке земље глобалног југа направиле драматичне кораке у извлачењу великог дела свог становништва из сиромаштва (а у случају блока БРИКС чак и супростављању водећим западним земљама у смислу комбиноване економске моћи), многе, укључујући Кину и Турску, настављају да се идентификују са глобалним југом, при чему се сматра да таква идентификација помаже у њиховом разликовању од Запада и његовог наслеђа колонијализма или неоколонијализма, и доприноси изградњи нових политичких и економских веза заснованих на осећају солидарности и припадности.
Шта је Глас глобалног јужног самита?
У јануару 2023. Индија је била домаћин првог икада Гласа глобалног јужног самита, виртуелног форума који је Њу Делхи окарактерисао као „заједничку платформу за разматрање забринутости, интереса и приоритета који утичу на… земље у развоју, као и за размену идеја и решења, и што је најважније, за јединствен глас у решавању проблема и приоритета.”
Самит је био успешан, уз учешће представника око 125 земаља, а скуп је постао „највећа дигитална конференција лидера и министара земаља у развоју“ икада одржана, како је то навело индијско Министарство спољних послова.
Док будући потенцијал иницијативе коју предводи Индија тек треба да се види, ово је можда најзначајна иницијатива оваквог типа од оснивања Покрета несврстаних 1961. да се створи блоковски независна групација нација глобалног југа у 21. веку.
Мапа учесника самита Глас глобалног југа, чији је домаћин била Индија у јануару 2023. На листи учесника налазила се већина земаља које су традиционално повезане са глобалним југом, осим Кине и Пакистана.
Какву будућност може да очекује глобални југ?
Наставак успона БРИКС блока, који укључује четири земље глобалног југа (Бразил, Индију, Кину и Јужну Африку), плус Русију, незападну чланицу глобалног севера која тежи да успостави темеље мултиполарног светског поретка, оправдано даје наду да се садашња друштвено-економска неравнотежа и неједнакост између севера и југа могу постепено решити кроз раст броја алтернатива западним институцијама како би се олакшао развој и независност Југа.
При чему, растућа забринутост западних земаља због јачања алтернативних светских центара моћи у развоју указује на то да транзиција са униполарности коју воде Сједињене Државе и њени савезници ка мултиполарности вероватно неће проћи без покушаја западних земаља да, користећи сва расположива средства, задрже своје некадашње колонијалне поседе.