Она је, коментаришући "српска својатања дубровачког културног наслеђа", у интервјуу за ДуЛист рекла да је дуго размишљала о томе да ли би уопште више требало да реагује.
"Шта нас брига. Имамо своју државу. Имамо своју војску, полицију, своје границе, своју функционалну привреду. Они нас штите", казала је она.
"Из Министарства културе и спољних послова им шаљу протестне ноте. Међутим, они се на то не обазиру и једноставно не можеш на то да останеш имун. Сетила сам се недавно једне појаве у природи која ме излуђивала. Реч је о бубама које у страховитим најездама упорно годинама настоје да преплаве и куће и дворишта и унутрашње просторе. Преплаве и улице", наставила је она.
"Бубе које, кад нападну, јако их је тешко уклонити, без обзира коју методу користили, гажење ногама, отровима, бацач пламена. Кад се тако нешто увуче у кућу, треба се озбиљно борити или напустити кућу. Ни говора да би неко изашао из своје куће. Треба се борити с бубама, никад не допустити да кућу преплаве, да миле по трпези и по постељини, него их стрпљиво и трајно искорењивати", наглашава Стојан.
"После низа година успешне борбе и надјачавања њихове преправљивачке стратегије, оне нестану. Не знам да ли трајно, али из моје куће су нестале и већ их дуго нема. Тако и с предаторима који нам вребају с границе. Човек се не сме опустити", уверена је она.
"Они су врста агресивно-инвазивне чељади који једноставно не одустају. Баш као и ове горе бубе, које се увуку у кућу. Баш зато морамо деловати”, додаје.
"То су људи из чијих се објава и изјава, пре свега разазнаје њихов културолошки и цивилизацијски степен развоја. Они не одустају од нашег простора. Код њих је свеприсутна неутађива жеђ за простором", истиче Стојан.
"Ко је данас, на овом свету, од цивилизованох народа опседнут грабљењем простора. Барем данас живимо неоптерећено, слободно, можемо да живимо где год желимо, након што човек поштено заради свој новац. Желиш бити на мору, иди на море, купај се, плати хотел, викендицу, можеш цело лето провести на мору", закључила је.