Спајић је после суботње шесточасовне седнице главног одбора Покрета Европа сад саопштио да очекује подршку 44 посланика, а да ће већину чинити, поред његовог покрета, Демократе, СНП, Уједињена Црна Гора, Цивис и мањинске странке, што значи да ни у овој влади, као и у претходне две, нема места за политичке представнике Срба из коалиције За будућност Црне Горе.
Председник Милатовић је тим поводом изразио забринутост да се разбија енергија успостављена његовом победом на председничким изборима.
Свашта се прича о односу Милатовића и Спајића али, примећује Вукадиновић, сигурно да Јакову Милатовићу интимно не прија тако уска влада и да се осећа обавезним према гласачима који су га изгласали.
„Вероватно је мало непријатно Јакову Милатовићу да влада која је дошла на таласу његове победе у другом кругу председничких избора изгледа овако. Свакако да у његовом резултату није учествовао ниједан глас Бошњачке нити албанских странака, а сада треба да прогласи прву владу под његовим мандатом где ће одлучујући стубови бити они који су били против њега“, каже за Спутњик овај експерт.
Влада по рецепту немачке амбасаде
Вукадиновић открива да је немачка амбасада у Црној Гори била коловођа и истурена у првој линији отпора уласку коалиције За будућност Црне Горе у владу и да то није ни крила у, како каже, немачки прецизним и бруталним саопштењима. Американци су се овога пута држали у позадини иако, сматра наш саговорник, без америчког амина то не би прошло.
„Велике силе имају своје амбиције и захтеве али њихова реализација зависи од лоакалних политичких елита и од тога да ли оне имају интегриета, самопоштовања и достојанства да ставе до знања да им је приоритет интерес сопствених грађана. Наравно да те интересе великих сила не треба занемарити али ни канонизовати“, истиче политички консултант Владимир Добросављевић.
Вукадиновић напомиње да би грешка коју прави Спајић својом проценом могла и њега лично коштати због несугласица унутар Покрета Европа сад, али је пре свега лоша по демократију и шаље лошу поруку грађанима који дефинитивно нису гласали за овакву владу тако да је посредно реч о изругивању воље грађана.
Инклузивни приступ – повратак на већину од 30.августа
Он у светлу изјаве председника Црне Горе констатује да није искључено да ће било Милатовић, било неки други центри моћи у Црној Гори, конкретно СПЦ, у границама свог утицаја покушати да покрену да се процес формирања владе на овакав начин мало пресипита.
Добросављевић објашњава и зашто Милатовић помиње неопходност формирања инклузивне владе.
„Ако постоји инклузивни приступ, он би требало заиста да се врати на победничке снаге од 30. августа 2020.године. А онда да се постигне договор са мањинским народима. То омогућава неопходних 59 посланика за мењање системских закона“, објашњава наш саговорник, напомињући да је та опција најбоља уколико се жели да се Црне Гора устроји као нормално друштво, без постављања бомби у његове темеље.
Међутим, како каже Вукадиновић, ако је главни мотив „великом брату“ антируско и антисрпско усмерење онда је управо оваква влада идеалан сценарио: постижу се и унутрашње тензије, и изолација српског елемента - „и опет се показује да колико год се трудили да раздвојите руску и српску причу оне се увек спајају.“
Без консензуса опасност од унутрашњих тензија
Добросављевић истовремено упозорава да би влада у саставу какав је предложио Спајић можда и опстала али да би то имало озбиљне последице будући да је Црна Гора хетерогено друштво.
„То је сложено мултиконфесионално, мултиетничко, мултикултурно друштво које без консезуалне демократије нема опстанка. Све остало представља или мајоризацију, или потенцијалну асимилацију, а свакако дискриминацију. Ово може да уз помоћ странаца и унутршањих структура блиских ДПС-у опстане и пун мандат али то ће толико дестабилизовати процесе и односе унутар саме ЦГ да то не може да изађе на добро. То ће створити драматичне унутрашње тензије“, наглашава саговорник који је уверен да око владе мора постојати консензус најважнијих идентитетских група, а да Спајић овим што ради показује да уопште нема свест о томе.
Додао је да су важни и билатерални састанци, од којих је издвојио онај са Стјуартом Пичом, специјалним изаслаником британске владе.
"Он помаже у име британске владе у решавању регионалини питања. Разговарао је недавно са председником Александром Вучићем и премијерком Аном Брнабић. Овде смо разговарали смо о најновијим десавањима и питао је како може да помогне у решавању конкретних проблема", навео је Дачић.
Додао је да је поред њега био и Лорд Ахмед од Вимблдона, који је такође део њихове владе.
"Подсетио сам да су имали два лорда који су учествовали у решавању југословенске кризе, Лорд Овен и Лорд Каригтнон. Тај разговор је био коректан, он је свестан наше позиције у смислу разговора са Приштином", поручио је шеф српске дипломатије.
Додао је да је разговарао и са француском министарком за Европу која је учествовала у разним састанцима који је председник Емануел Макрон организовао са српским званичницима.
"Она ће, такође, доћи у нашу земљу у циљу следеће посете председника Макрона који је веома задовољан односима са председником Вучићем и Београдом", рекао је Дачић.