Након обраћања француског председника Емануела Макрона на састанку са француским амбасадорима, чини се да више нема никаквих дилема како колективни Запад гледа на решавање косовског питања. Ако их је икада и било.
Макронове претње односе се искључиво на Србију
Политички аналитичар Дејан Вук Станковић сматра да се ради о притиску искључиво на Србију и то је први пут после дуго времена један европски лидер тако рекао. О томе да се ради о притиску на Србију говори управо помињање две стране. Према Станковићевим речима, Макронове претње су врло озбиљне и јасне.
Он напомиње да се ради о очекиваном ставу зато што се Макрон и либерална политичка елита у ЕУ и САД жури да оконча косовскометохијско питање према моделу немачко-француског плана.
„Он је ту истакао оно што је вероватно и став осталих кључних земаља Запада, а то је да се тај план мора безусловно спровести. Колико сам схватио, то је координирано и са Лајчаковом турнејом по Србији и Косову и Метохији, јер је Лајчак приморао Куртија за изборе у четири општине на северу на јесен где се покушава да се направи козметичка политичка промена статуса Срба“, истиче он.
Наш саговорник очекује да ће се од Србије тражити да у некој форми прихвати тачке 2 и 4 француско немачког плана, што је према европској замисли пут да се јужна српска покрајина конституише као потпуни међународноправни субјект, додаје Станковић.
„Биће великих изазова око наше позиције и по питању Интерпола, и по питању Унеска, где ће вероватно хтети да прогурају тзв. Косово, а не бих искључио ни реактивирање идеје о Савету Европе“, предвиђа наш саговорник.
Макрон не види узрочника проблема
Са друге стране, стручњак за француску политику, Душан Гујаничић из Института за европске студије наглашава да не зна на који начин француски председник мисли да изврши притисак на Београд да би наша страна урадила нешто што до сада већ није урадила.
„Навикли смо да у ситуацијама када је на КиМ влада блокада, западни званичници дају уопштене формулације и апстрактне претње ка обе стране, не улазећи у суштину проблема који се зове Аљбин Курти. Велико је питање на који начин мисли да се процес може одблокирати и шта треба да буде први корак. Према мом мишљењу то мора да учини албанска страна“, наглашава Гујаничић.
Оно што је занимљиво је то да се Макрон никада до сада албанској страни није обратио директно је прозвавши као виновника ескалације. Увек су то уопштене формулације упућене ка „обема странама“, додаје он.
То је константан манир западних званичника који указује на лажну симетрију, чиме се постиже разводњеност у изјавама и реакцијама које на терену губе сваку сврху. Макрон ни једном речју није поменуо ко је изазвао ескалацију кризе на КиМ, нема помена улоге Унмика или Кфора, нити Бриселских споразума или Заједнице српских општина.
Што се претњи укидања виза и економских мера тиче, наш саговорник истиче да је једина константа у деловању француског председника еврофанатизам. Отуда, није јасно како онај који се залаже, макар начелно, за проширење ЕУ на Балкан, мисли да ће санкцијама у виду укидања виза и ускраћивањем, на пример, економске помоћи, придобије било кога за решавање косовског питања. То би био корак у назад, сматра Гујаничић.
„Тешко ми је да поверујем да нешто од тога може да се оствари јер би то било контрадикторно свему ономе што је Макрон до сада причао. Враћање виза би нас вратило у период од пре 2011, тако да ми је тешко да замислим како би то могло да се спроведе“, објашњава Гујаничић.
Можда се Западу жури да реши косовскометохијски чвор што пре, али питање је да ли ће успети у томе. Европски избори наредне године, у Украјини Западу не иде онако како би желели… подразумева се да би западни политичари желели да негде постигну неки успех, макар и регионални. Али, постоји још много међукорака које би ЕУ требало да учини како би било шта урадила брзо, закључује он.
Подсећамо, Макрон је запретио Београду и Приштини, како је рекао, преиспитивањем одлука о визном режиму и другим економским питањима уколико се обе стране не буду понашале одговорно.
На састанку са амбасадорима Француске, Макрон је од Србије затражио да призна општинске изборе на северу Косова и Метохије, док од режима Аљбина Куртија тражи да се ситуација на северу јужне српске покрајине смири.
Према Макроновим речима, Француска и Немачка изнеле предлог за Косово, који је ове године усаглашен и у политичком и техничком делу и истакао да и даље мисли да је он добра мапа пута, подсетивши да га је подржала и Европска унија.