.jpg){kind=link}
Историја нуклеарних тестирања је историја страдања. Од почетка XX века када су почела тестирања нуклеарног оружја спроведено је око две хиљаде тестова. Прво тестирање је било изведено 1945. године. Жртве нуклеарних тестова често су били људи из најугроженијих популација. Разорне последице превазилазе националне границе и утичу на животну средину, здравље, храну и економски развој.
Семипалатински нуклеарни полигон је изграђен 1949. године за прва совјетска нуклеарна тестирања и постао други највећи нуклеарни полигон на Земљи. Прво тестирање нуклеарног оружја у СССР-у је изведено 29. августа 1949. године, 12. августа 1953. године је тамо тестирана водонична бомба РДС-6с, док је 22. новембра 1955. године обављено испитивање термонуклеарне бомбе РДС–37.
На Семипалатинском нуклеарном полигону је од 1949. године до 1989. године спроведено 456 нуклеарних тестова, од којих 116 у атмосфери и 340 подземних. Број подземних тестирања је нагло порастао након ступања на снагу Споразума о забрани тестирања нуклеарног оружја у атмосфери, свемиру и под водом. Документ су 1963. године потписали СССР, САД и Велика Британија. Укупна моћ нуклеарних бојевих глава које су тестиране на полигону је била 2.500 пута већа од снаге атомске бомбе бачене на Хирошиму у Јапану.
Током 1994. године целокупно нуклеарно оружје које се налазило на тој територији је повучено, 1995. године је уништена последња бојева глава која је чувана на полигону, а 2000. године и последњи хоризонтални пролаз за нуклеарна тестирања.
Основни инструмент за престанак тестирања нуклеарног оружја је Уговор о свеобухватној забрани нуклеарних тестова. Њега је усвојила Генерална скупштина УН 10. септембра 1996. године. Према подацима из фебруара 2023. године, Уговор је потписало 186 држава, а 178 га је ратификовало, док је Русија то учинила 2000. године.
Како би документ ступио на снагу потребно је да га ратификује 44 држава. Међуутим, то је урадило до сада само 36 држава, укључујући три које имају нуклеарно оружје: Русија, Велика Британија и Француска. Уговор нису потписале: Индија, Северна Кореја и Пакистан. Потписале су га, али га нису ратификовале: САД, Кина, Египат, Израел и Иран.
Иако Уговор о свеобухватној забрани нуклеарног тестирања није ступио на снагу, скоро све државе су добровољно увеле једнострани мораторијум на нуклеарна тестирања. Русија и САД су увеле мораторијум 1992. године. Последња земља која је објавила мораторијум је Северна Кореја 2018. године. Једина земља која има нуклеарно оружје и није званично објавила мораторијум је Израел, јер Тел Авив још увек званично не признаје да има ову врсту наоружања. У 2018. години, САД су званично одбациле да ратификују Уговор и даље се придржавају тог става.
Према подацима УН, тренутно се у арсеналу земаља налази око 12.750 јединица нуклеарног оружја. Ниједна јединица нуклеарног оружја није физички уништена према било ком билатералном или мултилатералном уговору, нити се воде преговори о нуклеарном разоружању.