Споменик генералу Јанковићу биће откривен 22. октобра у Карађорђевом парку, на дан када су српске трупе, предвођене Јанковићем ушле у Приштину, а цела церемонија одржаће се у склопу обележавања 120 година постојања Удружења ратних добровољаца од 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца.
Такође, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обезбедило је средства за обнову неколико значајних меморијала, а најзначајнија је израда пројекта за потпуну реконструкцију спомен-костурнице на грчком острву Видо, где није било улагања у текуће и инвестиционо одржавање од 1997.
Настављена је ревитализација спомен-комплекса Чегар, комплекса Кадињача, биће направљен споменик народном хероју Жарку Зрењанину у граду који носи његово име, а ове године се завршава реконструкција Меморијалног комплекса Слободиште у Крушевцу.
У потпуности ће бити обновљени и гробови генерала Јанковића, војводе Војина Поповића Вука и мајора Војислава Танкосића у Београду, споменици борцима оба рата у Панчеву.
„Срби су страдали у оба светска рата. Страдање и победе у тим ратовима несумњиво су постала део нашег генетског кода, наратива који су нама пренели преци, а ми ћемо их подарити будућим генерацијама. Само се на незабораву може уздизати духовна и етичка вертикала нације, као заједнице оних који су живели, који живе и који ће живети у једном народу“, рекао је министар за рад, запошљавање,борачка и социјална питања Никола Селаковић у интервјуу за данашњу Политику.
Додао је да без културе сећања не би било ни васкрса ни обнове српске државе.
„Ако је култура сећања опстајала у времену без технологије, чак и без књига, нема оправдања да је данас занемарујемо, када имамо стотине начина за њено неговање. А то је важно да би будућим генерацијама, и нашим и туђим, могли да покажемо да Срби нису били ни агресори, ни окупатори, ни геноцидни народ“, поручио је Селаковић.
Нагласио је да, иако Србија није водила агресорске и окупаторске ратове, наша држава има стотине војних меморијала ван своје територије, од Туниса и Алжира преко Грчке, Северне Македоније, Италије и Француске до Аустрије, Немачке, Чешке, Пољске.
„Многи наши ратни меморијали су временом запуштени и пропали, а многи су с намером затрти“, нагласио је Селаковић издвајајући, међу онима који су затрти, оне у Хрватској и Албанији.
„Због свега тога постоји дилема, коју имам и сам, да ли земни остаци наших војника треба да остану тамо где не почивају у миру или би било боље да их пренесемо у завичај или на неко примерено место“, рекао је министар.
Додао је да сматра да би о том питању требало отворити друштвену дебату.