Месец је познат по бројним кратерима који чувају ожиљке разних турбуленција које долазе из свемира. Али, одмах испод површине Месеца налази се доказ низа токова лаве, ерупција које су ово небеско тело задесиле изнутра.
Јианкинг Фенг, астрофизичар са Института за планетарну науку у Аризони, и његове колеге у Кини и Великој Британији желели су да прошире претходна истраживања лунарне подземне површине.
Као и у претходним студијама, Фенг и његове колеге анализирали су податке са ровера Чанг'е-4, који је слетео на другу страну Месеца 2019. Овог пута имали су много више података за рад и завирили су дубље у површину Месеца користећи ниже фреквенције радара који продире у земљу.
Лунарни пенетрирајући радар је инструмент на роверу Чанг'е-4 који емитује пулсирајуће сигнале у лунарну површину док се ровер креће. Ако ови радарски сигнали направе јасан контраст између два подземна материјала са различитим својствима, они се рефлектују назад до површине где чека пријемник.
Осим старог кратера сакривеног у крхотинама и земљи одбаченој од оближњих удара, Фенг и његове колеге нису пронашли ништа превише необично у првих 40 метара површине Месеца. Међутим, на дубини од 90 метара ствари су постале мало интересантније.
„Кроз ову истрагу открили смо више слојева у горњих 300 метара, што вероватно указује на серију базалтних ерупција које су се догодиле пре више милијарди година“, пишу Фенг и његове колеге у свом раду који је објављен у часопису Џурнал оф џиофизикал рисрч: Планетс.
Лунарни вулканизам је врућа тема у последње време. Тако су прошлог месеца научници су пронашли чудну жаришну тачку на супротној страни нашег сателита, која би могла бити закопана маса очврснуте магме произведене врстом вулканске ерупције која раније није виђена на Месецу.
Захваљујући првим лунарним стенама пронађеним у више од четири деценије, сазнали смо и да је лава текла из вулкана на Месецу милијарду година дуже него што се мислило.
Слојеви очврсле лаве које су открили Фенг и његове колеге још су један запис те дуге историје. Дебљи слојеви пронађени су дубље, иако су се истањили према површини, што указује на „постепено исцрпљивање унутрашње топлотне енергије која је покретала [лунарни] вулканизам“ и „смањење обима ерупције током времена“.
Најдебљи слојеви широки су око 70 метара, сужавајући се на око 5 метара на мањим дубинама у близини места слијетања ровера. Фенг и његове колеге верују да су идентификовали најмање три или четири велика догађаја тока лаве, од којих се неки појављују прилично близу један другом.
Након унакрсне провере својих мерења са подацима из претходног лунарног модула, Чанг'е 3, истраживачи кажу да су ови слојеви репрезентативни примерци подземних карактеристика преко Вон Карман кратера на Месецу где се Чанг'е-4 кретао.
Међутим, ови подаци не могу нам рећи ништа о времену настајања вулканских ерупција на Месецу, осим тога да се чини да су се временом смањивале како је Месечева топлотна енергија нестајала, преноси Сајенс алерт.