„Чим не играмо наше системе у нападу, онда је циркус на терену! Играјте чисте системе и нападните кош и они ће направити фаул!“
Једном реченицом је селектор Пешић „рестартовао“ српски тим на тајм-ауту током другог полувремена последњег меча у групи и вратио их на старо, у моментима када се кренуло са импровизацијама на оба краја терена.
Нешто слично је виђено против Порторика, превише се тада помагало при првом додавању што је противнику омогућавало много шутева за три поена, што се донекле десило и против Јужног Судана, али – све је брзо враћено на старо.
Управо су системи оно на чему је инсистирао селектор заједно са својим стручним штабом током припрема, аналитичари су примећивали да Србија има веома озбиљан тактички приступ у нападу и да се игра смирено, паметно, у споријем ритму, да се тражи најбољи шут у свакој акцији.
На другој страни, одбрана је нешто на чему се темељи филозофија игре селектора Пешића, а налазила се на великим искушењима против „дивљачких“ екипа, а таквих има много на Мундобаскету.
Србија је успела да укроти разгоропађене ривале који играју углавном стихијски и непредвидиво, ван система и тактике – и то је успела управо тиме, системом, тактиком и одговорношћу играча према својим улогама, нарочито у игри 1 на 1 у дефанзиви.
А оне су, бар према утиску из прве три утакмице, одлично подељене и није да има много непознаница, само када се поштује оно што је договорено, баш како инсистира стручни штаб на челу са Пешићем.
3 – Филип Петрушев
Одиграо само једну утакмицу и током ње се повредио, одморио је у наредне две што је добра одлука стручног штаба јер ће у наставку бити веома важан шраф на позицијама крилног центра и центра, где је српски тим у дефициту.
5 – Никола Јовић
Апсолутни хит Мундобаскета, момак који са 20 година шутира без грешке, преузима иницијативу и одговорност, заиста откровење и највећи добитак за српску кошарку, нарочито на дефицитарној позицији крилног центра.
7 – Богдан Богдановић
Тражио је себе током две утакмице, улога капитена, чини се, ставила му је додатну одговорност и наметнула озбиљност која у његовом случају никада није била предност, али је дошао на своје у трећем мечу групне фазе, на време за оно најважније што следи.
9 – Вања Маринковић
Нема улогу као на Евробаскету, није стартни бек, има друге задатке, превасходно у одбрани, али је добро да је против Јужног Судана коначно пронашао шут за три поена. Мораће да настави тако, Србији је сваки човек потребан на свом максималном нивоу како би се остварио жељени резултат.
13 – Огњен Добрић
Можда први пут у каријери стартер, на шта није навикао и сам је често говорио да више воли да улази са клупе и мења енергију. Сада му је дата улога стартног крила, има много обавеза у одбрани, али и задатак да у нападу вреба „рупе“ у одбрани противника – успевао је то кроз продоре и утрчавања, шут га није служио, промашио је десет тројки заредом, али је током меча са Јужним Суданом и то дошло на своје.
14 – Душан Ристић
Момак центарске висине који би изгледа највише волео да игра бека шутера. Има добар шут за три поена, то му је највећа врлина, али би ваљало видети да се подвуче под кош понекад, да нападне обруч као прави центар јер ипак Милутинов не може се сам, у моментима када је Петрушев ровит.
23 – Марко Гудурић
И даље се чини да је збуњен својом улогом, много обавеза има у организацији напада, у одбрани, тражи се у свему, много се жртвује, а понекад уме да уђе у стање нервозе које му не дозвољава да све те велике задатке обави на најбољи начин. Али, искусан је, вредан, чини се да све може да превазиђе.
24 – Стефан Јовић
Све је много лакше када је он, као прави плејмејкер, ту. Командант на терену, све види, виде и његове лопте, асистенције ниже као на траци и да њега нема питање је да ли би Србија уопште могла да спроведе у дело своје системе.
27 – Дејан Давидовац
У сенци је, али би могао да буде у наставку фактор изненађења за противнике, за кратко време може да уради много добрих ствари на терену, не троши лопте, потпуно је подређен екипи и улива сигурност, иако чак није ни десета опција у нападу Србије.
28 – Бориша Симанић
Надамо се да ће бар нешто успети да уради на овом Мундобаскету. Било би добро за све.
30 – Алекса Аврамовић
Моторино српског тима који без њега, као и без Јовића, не би изгледао како сада изгледа. Аврамовић је момак невероватне енергије, надамо се само да је залечио повреду из другог меча и да ће бити спреман за наставак јер је речима немогуће описати колико је битан за Србију и Пешићев систем.
33 – Никола Милутинов
Годинама уназад говорило се о томе да је Никола један од најбољих центара Европе, а сада има прилику да покаже да је међу најбољима и на светском нивоу. Дабл-дабл машина, јак, скочан , прецизан, активан на оба краја терена и само му можемо пожелити добро здравље и очување енергије до краја такмичења.