Изгледа да је коначно свануо „диван дан“ свим љубитељима европских интеграција на простору Западног Балкана. Ветар у леђа овдашњим, све ређим еврофилима, дао је председник Европског савета Шарл Мишел поруком да Европска унија мора да буде спремна на проширење до 2030. године, а то подразумева и земље Западног Балкана.
Мишелово унапређење – вечити кандидати постали „будуће чланице“
„Време је да се бавимо проширењем, требало би да земље Западног Балкана назовемо будућим чланицама“, рекао је Мишел на отварању 18. Бледског стратешког форума.
И тако нам је Мишел, по ко зна који пут, што би се рекло, „отворио јасну европску перспективу“ и „земље вечите кандидате“, унапредио у „будуће чланице ЕУ“.
Синтагма „будуће чланице ЕУ“ не значе ништа, то је само нови-стари мамац за обмањивање и анестезирање српске политичке сцене, каже за Спутњик бивши министар културе Владан Вукосављевић. То је, заправо замена за вишедеценијско коришћење синтагми да је „Србија на европском путу“, „на стабилном европском путу“, „Србија има европску будућност“, „европски пут нема алтернативу“ и слично, објашњава Вукосављевић.
Магла из ходника бриселске бирократије
Реч је о једној малој козметичкој измени која би требало да послужи да се Србија и даље држи у послушничком стању и да испуњава сваки па и најмањи хир бриселске бирократије, наравно у сарадњи са Вашингтоном.
А циљ је сузбијање свих српских интереса у областима важним за живот једне државе, као што је територијални интегритет, култура, економија и слично, наглашава бивши министар културе.
„Већ је постало трагикомично веровати у те нове вербалне трикове бриселских бирократа кад је, са друге стране, више него јасно да по многим другим реалнијим параметрима који долазе из Брисела да Србија нема никакву европску перспективу, као и читав регион Западног Балкана. Вероватно је овај регион предвиђен да буде један депо јефтине радне снаге, прљавих технологија и простор за пљачкање и коришћење ресурса и богатстава од којих свака земља има понеко. Дакле, нема ништа од европске перспективе и европске будућности, реч је само о магли која нам долази из ходника бриселске бирократије“.
Европска перспектива Србије – роб и послушник Брисела
Вукосављевић сматра да је и заиста крајње време да и српски политичари и политичке странке следе пут логике ког има већина људи у земљи и да разумеју да је европска перспектива само трик и вербална клопка за наивне.
Као што истраживања јавног мњења показују, у Србији расте евроскептицизам будући да ЕУ а нарочито њена будућност у наредних десетак година, није налик оној ситуацији од пре 20 година.
„Променила се ЕУ, променила се Европа и мења се читав свет, променила се и Србија и оне приче и обећања која су важила 2000, 2005, 2010, 2015. и 2020. заиста више немају никакву озбиљну снагу. Наши се политичари понашају по старом обрасцу, користе старе принципе размишљања, стару логику и време је да отворе очи и погледају у свет око себе и сагледају стварност на разумнији начин, управо онако како говоре анкете и сондаже јавног мњења да размишља и већински део наше популације. Свако даље слепо слушање диктата из Брисела и трчање за шареним лажима које се зову пуноправно чланство и европска перспектива Србији не доносе практично никакву корист, а доносе јој много штете.“
Србија и српски народ требало би да подигну главу и погледају у правцу савеза оних земаља које желе равноправну сарадњу, не отимају нам територије и желе Србију као партнера, а не као роба и послушника, додаје Вукосављевић.
Србија у ЕУ: Црна садашњост, још црња будућност
На дан уласка у ЕУ, 1. јануара 2013. године у Бугарској је нестало струје, тако да је, могло би се рећи у нама суседној земљи била „анплагд“ прослава. Према Вукосављевићу, то је била једна занимљива симболика, али кад је реч о Србији, у случају да икад уђе у ЕУ, не би било речи о симболици краткотрајног нестанка струје или неког сличног инцидента.
Уколико би, према Мишеловим најавама, Србија ушла у ЕУ 1.јануара 2031. године, могла би се пробудити без виталних делова своје територије, са комплетно отетим Косовом, у сваком смислу, сматра Вукосављевић.
„Могла би да се пробуди са Војводином која треба да постане неки нови еврорегион дунавских земаља, значи практично пред отимањем другог дела српске територије. Може да се пробуди са уништеном Републиком Српском, удављеном у унитарну БиХ, може да се пробуди са потпуно одузетим природним ресурсима, у економском и безбедносном ропству. Без политике, без својих интереса, без безбедносних фактора и без своје историјске и животодавне снаге, привредне, војне, образовне. И наравно, могла би да осване тог јутра са веома црном историјском садашњошћу, а још црњом будућношћу“, закључио је Вукосављевић.