Јер, тешко је помислити да је први човек званичног Париза имао времена да смисли тако поткован и генијалан захтев према Београду, додајући кобајаги да и Приштина нешто има да испуни да јој се не би укинуо визни режим.
Такав „маестралан“ политички потез могао је да изнедри само неко ко је темељно анализирао како Срби кроз векове реагују на ултиматуме, па је из рукава извукао визе и поносно их сервирао Макрону који је онда „матирао“ Београд.
Сетили се Јулског ултиматума...
Тај сериозни аналитичар сигурно је прочитао да је Србија 1914. године одбацила Јулски ултиматум Аустроугарске царевине под претњом објаве великог рата и голготе која је потом погодила свет.
Сигурно је пронашао и да је Србија одбила кључну тачку да преда сопствени суверенитет и дозволи улазак у земљу аустроугарских истражитеља који су имали задатак да докажу везу Србије са Сарајевским атентатом над престолонаследником Францом Фердинандом.
Пошли су од Хитлера...
Макронов мудри саветник сто посто је натрчао и на лекцију у којој пише и да је Краљевину Југославију на пролеће 1941. године Адолф Хитлер уценио да приступи Тројном пакту.
И нема шансе да није пронашао негде у архивама да су Срби одбацили нацистичку понуду и да су подигли устанак и положили огромну жртву у борби против те сотоне која је запалила планету.
Лекција из Рамбујеа...
Лукави сарадник председника Француске вероватно је ископао и да је Србија у Рамбујеу 1999. године, под претњом бомбама, одбацила ултиматум НАТО.
Не постоји могућност да није прочитао, или да се не сећа, да је Србија тада била жртва агресије најмоћнијег војног савеза на планети јер није пристала да отвори земљу за улазак НАТО трупа нити да преда Албанцима Косово тако што ће им дозволити референдум о оцепљењу.
Макронов детаљни аналитичар је то, и још много тога из велике српске историје прикупио, добро промислио, измерио кичму нашег народа, извукао закључке и донео „спектакуларно решење“.
По тој новој уцени Француске републике, Србија ће предати Косово и дозволити да оно уђе у Уједињене нације како Срби не би поново чекали у реду за визе.
По тој новој политичкој процени Париза, Србима нису светиње на Косову него на Азурној обали, у Берлину, Бриселу, на плажама Тенерифа и на бечким булеварима.
Макронова калкулација је да ће се Срби одрећи Косова како би наше пензионерке трошиле повишицу у Мулен ружу на париском Монмартру, а клинци џепарац утопили да из ложе гледају Реал и Барселону...
Виза за небо
Нацији која је кроз векове била спремна да нестане али није била спремна да се одрекне суверености и слободе, сада „врло промућурно“ прете визама за путовања.
Да није помало смехотресно, било би заиста понижавајуће.
Јер, и поред мукотрпног и дуготрајног посла, једну ствар је премудри Макронов саветник (па и он је жив човек) изгледа ипак прескочио и пренебрегао:
Срби су 1389. године на Косову пољу добили од Лазара визу за небо. А то је мало узвишеније од „божанства“ званог Европска унија.