У периоду између 930.000 и 813.000 година, популација људског претка пала је на 1.300 појединаца. Овакво стање трајало је 117.000 година и поклапа се са хронолошком празнином у проналажењу људских афричких и европских фосила у том периоду.
Популациона уска грла су догађаји у којима се број припадника неке врсте драстично смањи, што смањује свеукупну генетску разноликост врсте.
Истраживачки тим развио је модел којим су анализирана 3.154 садашња генома из 10 афричких и 40 неафричких становништава.
У свих 10 афричких генома утврђено је да је дошло до уског грла које је довело човековог претка до руба изумирања. Научници теоретишу да је узрок можда била промена климатских услова.
Археолог из Британског музеја Ник Ештон и палеоантрополог из лондонског Природњачког музеја Крис Стрингер кажу да ово истраживање показује рањивост ранољудске популације, која је скоро потпуно нестала.
Хомо сапијенс (врста којој данас припадамо) се не појављује међу откривеним фосилима све до пре 300.000 година, што значи да се уско грло десило прецима.
Истраживање указује да су фосили хомо хајделбергензиса су међу малобројним из Африке који потичу из периода који је испитиван и да су живели пре 950.000 и 650.000 година.
Научни тим наводи и да је могуће да је током периода уског грла дошло до појаве последњег заједничког претка денисоваца, неандерталаца и модерног човека.