Јесен је време за старт новог академског образовања. Током лета у друштву али и стручној јавности се чуло пуно прича о томе шта је најисплативије уписати, који су факултета и смерови у тренду, који обећавају сигурно запослење, да ли струдирати на државном или приватном факултета….
Једна од дилема је упис на друштвене или факултета који обезбеђују такозвано образовање из природних наука или техничке факултете. То су препознали и факултета па су отпочели рекламирање – обећавајући студентима сигурну професионалну будућност.
Једна од факултета за који константно постоји и, чини се, расте интересовање потенцијалних бруцоша је Машински.
Са професором др Владимиром Поповићем, деканом Машинског факултета Универзитета у Београду у данашњој емисији “Енергија Спутњика” разговарамо какво је интересовање младих за упис на Машински и техничке факултета уопште.
Тема је, такође, и то да ли Србија школује кадар за споствену привреду или за иностранство. Јер, чини се да је у Европи све озбиљнији тренд међу младима да не уписују факултет. Каква је ситуација код нас?
Поставља се и питање имамо ли одговарајуће школске програме, почев од средњошколског до академског образовања: да ли школски програми прате потребе савременог друштва и привреде? Шта треба мењати?
Када је увођен, такозвани систем високошколског образовања Болоња, најављиван је као авангардни. Питање је да ли је то унапредило наш високошколски образовни систем.
Од многих привредника данас се чује да им не требају дипломци, већ обучени радници за одређена занимања. Чини се да је целокупном систему образовања неопходна реформа. А то је посао који треба добро осмислити.
О емисији „Енергија Спутњика“
„Енергија Спутњика“ је емисија портала и радија Спутњик коју води Јелица Путниковић, стручњак за енергетику.
Теме су махом везане за енергетику и економију, локалног и глобалног карактера, а гости су стручњаци у својим пољима. Емитује се сваког уторка у 21.00.