Најновије генерације аутомобила добијају чисту „јединицу“ када је реч о заштити приватности података корисника, а најновија студија открива да многи велики произвођачи признају да потенцијално продају личне податке и деле их с владом или полицијом, без потребе за судским налогом.
Модерни аутомобили опремљени су бројним сензорима који прикупљају податке, али власници аутомобила имају мало контроле над тим подацима. Према истраживању Фондације „Мозила“ под називом „Приватност није укључена“, које се фокусира на потрошачке производе, аутомобилима недостаје заштита приватности, с нејасним безбедносним стандардима који их чине подложним и хаковању, пише АП.
Аутомобили најгори у заштити приватности
Јен Калтридер, руководилац истраживања, истиче нарушавање приватности у аутомобилима због уграђених микрофона и камера.
„Чини се да су аутомобили стварно прошли испод радара приватности и стварно се надам да можемо помоћи да се то поправи, јер су заиста грозни. Аутомобили имају микрофоне и људи у њима воде разне осетљиве разговоре. Аутомобили имају камере окренуте према унутра и према споља. Осим ако се не одлуче за коришћени, преддигитални модел, купци аутомобила једноставно немају пуно опција“, каже Калтридер.
Студија рангира аутомобиле као најгору категорију производа за приватност међу испитаницима, што такође укључује уређаје за праћење фитнеса, апликације за репродуктивно здравље, паметне звучнике и повезане кућне уређаје.
Наиме, ниједан од 25 произвођача аутомобила прегледаних у студији није задовољио Мозилине минималне стандарде приватности. Деветнаест произвођача аутомобила отворено наводи да могу да продају личне податке, а половина њих вољна је да подели те информације с владом или телима за спровођење закона на захтев, заобилазећи потребу за судским налогом. Само „Рено“ и „Дачија“ нуде опцију брисања података возача, иако нису доступни у Северној Америци.
Возило - корпоративни простор за надзор
Алберт Фокс Кан, сарадник за технологију и људска права на Харвардовом Каровом центру за политику људских права, описује аутомобиле као прислушне уређаје на точковима који прикупљају опсежне податке о возачима и путницима, претварајући возило у корпоративни простор за надзор.
„Електроника за чију уградњу возачи плаћају све више новаца прикупља све више података о њима и њиховим путницима. Постоји нешто јединствено инвазивно у претварању приватности нечијег аутомобила у корпоративни простор за надзор“, додао је Кан.
Амерички Савез за аутомобилску иновацију, који представља већину произвођача аутомобила и лаких камиона у САД, залаже се за савезни закон о приватности, наводећи да државни закони стварају збрку и ометају усклађеност. Међутим, изражавају и забринутост због допуштања корисницима да се у потпуности искључе из прикупљања података.
Што се тиче безбедности, Мозила се залаже за шифровање свих личних података у аутомобилима. Већина произвођача дала је незадовољавајуће одговоре на ово питање. „Нисан“ се истакао својом детаљном анализом прикупљања података и опсегом информација које прикупља, укључујући осетљиве личне податке, генетске податке и чак детаље о сексуалној активности.
„Тесла“ се исто тако високо рангира на Мозилином индексу „језивости“. Ако власници одустану од прикупљања података, „Тесла“ можда неће моћи да пружи обавештења у стварном времену о потенцијалним проблемима, што утиче на функционалност возила.
Закони као што су Општа уредба о заштити података Европске уније и калифорнијски Закон о приватности потрошача присилили су произвођаче аутомобила да открију праксе прикупљања података, подижући свест међу потрошачима. Питање је, ипак, да ли је то довољно или треба учинити више по том питању?