Није изгледало реално, али је реалност нешто на шта се не треба обазирати, што би рекао један бивши кошаркашки тренер, да ће Србија успети да стигне до полуфинала Мундобаскета, али, веровали или не – ту је!
Још мање је било очекивано да Пешићев циљ остварења пласмана који ће одвести Србију директно на Олимпијске игре 2024. године, без додатних квалификација, неретко веома неугодних догађаја, али, опет веровали или не – Србија је већ чекирала карту за Париз догодине.
Заслуге за први циљ иду и на рачун неких других, будимо поштени, у првом реду Литваније која је победила Америку, жестоко се истрошила и потом је у четвртфиналу била лак залогај за максимално фокусиран и спреман тим Србије.
За остварење другог циља Србија се може захвалити и репрезентацији Канаде, победила је Словенију и српски тим је уз Немачку оставила као једине две европске екипе на Мундобаскету, што значи да управо њима иду карте за Олимпијске игре.
Пред Србијом је сада трећи циљ – медаља, а на том путу се управо налази северноамеричка екипа, репрезентација Канаде.
Судар светова, на све могуће начине, али је у овом случају најбитнији кошаркашки.
Србија је на Мундобаскету представила бриљантну тимску кошарку, нешто што се не виђа у последњим годинама кроз експанзију америчког система усмереног на индивидуалце, селектор Пешић је у оскудном избору успео да пронађе прави тим људи, праву хемију, поделио је задатке, наменио улоге, поставио стратегију и систем.
Као што је већ писано на страницама Спутњик спорта, још од Акрополис купа, Србија има жељу да игра кошарку старог типа и приморана је на то јер нема изразите појединце – можда је и боље, видели смо како је све то изгледало на претходном Евробаскету, али и у квалификацијама за Олимпијске игре.
Много кретања, много блокова, дуго кружење лопте да би се пронашла најбоља позиција за шут, намера да се чита одбрана противника, да се одигра јака одбрана 1 на 1, да се користи пик-ен-рол, да се не испуцава по сваку цену и да се буде стрпљив и фокусиран – то су основе на којима је селектор Пешић изградио екипу и учинио је једном од четири најбоље на кошаркашком свету.
Са друге стране, Канада је потпуни опозит, екипа пуна индивидуалаца, физички беспрекорно спремних, али и спремних на жестоку тучу у одбрани, са много утрчавања у нападу, директних уручења лопти у руке, уз константну жељу да се игра брзо и напада кош за офанзивне скокове.
Као таква, Канада може да буде велики проблем за Србију, нарочито на спољним позицијама, атлетицизам Шаја Гилџус-Александера, првог плејмејкера и лидера екипе може бити велика опасност, једнако као и намера Ар Џеј Берета да укуца сваку лопту у кош или Дилона Брукса да испали бесомучан број тројки.
У том сегменту, Србија ће морати перфектно да организује одбрану на линији за три поена, све очи ће бити упрте у Алексу Аврамовића, Вању Маринковића и Огњена Добрића, али и осталу тројицу бекова, Стефана Јовића, Богдана Богдановића и Марка Гудурића – њихов допринос у дефанзиви може бити кључан за исход дуела.
Постоји и разлог зашто. Канада нема превелики допринос играча на унутрашњим позицијама, Србија ту има велике адуте у Николи Милутинову и Филипу Петрушеву који су и против јачих ривала, као што су литвански центри, успели да наметну доминацију – а то треба очекивати и против Канаде.
Потенцијални проблем за Србију је намера играча Канаде да жестоко туку у одбрани, уколико не буду успели да прочитају шта игра српски тим, неће се либити да ураде све како би довели у нервозу бекове противника, то су урадили са Луком Дончићем против Словеније, а извесно је да ће на мети Брукса и Берета бити Богдан Богдановић.
Битна разлика између Србије и Словеније у том сегменту може да буде и тас који прелази на вагу другачијег исхода – српски тим има много комбинација у нападу, жели да игра течно и да укључи све играче у игру, што би потенцијално могло да доведе у проблем Канаду јер не могу баш да туку сву петорицу противничких играча.
Такве екипе могу бити проблем Канади, рецимо Шпанија је једна од њих, као прави представник европске школе кошарке, а ако се констатује чињеница да Србија игра најбољу тимску кошарку у нападу, јасно је да проблем може да буде и већи – уз услов да екипа селектора Пешића наметне своје системе и ритам и никако да не дозволи некакве налете нервозе и падања на уличне форе.
Времена за праву припрему има, утакмица полуфинала Мундобаскета између Србије и Канаде је на програму у петак од 10.45, уз директан текстуални пренос на страницама Спутњик спорта.