Селектор Светислав Пешић је са својим стручним штабом припремио читав низ акција које подсећају на еру старе школе, када се кошарка играла главом, а не мишићима.
Идеја је била видљива још на Акрополис купу, тада и без класичног плејмејкера у лику Стефана Јовића, Србија је демонстрирала своје намере, да игра готово целе нападе, са много кретања, много додавања и са философијом тражења најбоље могуће позиције за напад на обруч.
Са Јовићем су ствари постале много једноставније, као класичан организатор игре он има квалитет, а и искуство, да спроведе ствари у дело, а временом су то тог нивоа дошли и играчи попут Гудурића и Богдановића, којима то није основни посао.
У једној од акција, коју је приметио грчки тренер Костас Калогеропулос, управо је Гудурић поставио акцију коју је лаким поенима на обручу завршио Давидовац, а у свему су учествовали, што директно, што индиректно, сви играчи из петорке.
Маринковић је извео лопту, дотурио је Аврамовићу, уследио је низ кретњи и блокова које су дозволиле отворено додавање Петрушеву за потоњу асистенцију Давидовцу, што је одбрана ривала могла само погледом да испрати.
Није проблем за Србију био ни високи пресинг противника, Јовић као организатор није ни дотакао лопту, све су креирали и извели најпре Добрић, потом Богдановић, а као егзекутор лаганог флоутера појавио се Милутинов.
Када се лопта коначно нашла у Јовићевим рукама, он је наместио тројку за Петрушева, коме је Богдановић одличном блокадом оставио отворену позицију за шут.
Један од специјалитета српског тима је и кретња у којој Милутинов после блока за нижег играча иде под кош и прави ливаду за продор, а нико то боље не уме да искористи од Богдановића.
И не само Богдан, напад на обруч је сјајно користио и Гудурић, после поново одличног блока, пробијања прве линије одбране и оклевања ривала да помогну празном простору.
Заиста, Србија игра на спектакуларан начин када поштује своје системе игре, а и то је констатовано раније на страницама Спутњик спорта – када се игра у договореном систему, онда нема зиме!