Нови пут до срца: Револуционарни захват српских лекара улази у историју медицине

У Институту за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње“ изведена је минимално инванзивна операција двеју срчаних болести. Комбинованом кардиохируршком процедуром, истовремено је урађена интервенција на коронарном крвном суду и на једном од срчаних залистака, митралном.

Др Живковић, млади хирург, објашњава да код оваквих операција грудни кош мора да се отвори, јер је потребно ставити протезу унутар срца. Након што је замењен митрални залистак, коришћен је међурабарни простор, то је разлика у односу на досадашње процедуре.

„То значи да нисмо пресецали грудну кост и широко отварали грудни кош, већ смо кроз мале резове од пет центиматара, можда и мало мање, отворили међуребарне просторе, тако ушли до срца и извели интервенцију. Суштина је да коштани интегритет није нарушен, ни једна кост није пресечена, ни једна кост није поломљена. То је веома значајно за постоперативни опоравак и за респираторну функцију, комфор пацијента и даљи наставак његове физичке активности“.

Тако се седамдесетдвогодишњи пацијент из Ниша, подвгнут двостуркој операцији срца, већ након пет дана вратио свакодневним обавезама. Ипак, др Живковић каже да су он и колеге веома обазриви, помно га прате, јер је план да оваква операција, минимално инванзивна процедура, постане регуларна процедура код свих пацијената код којих је то могуће.

„Иницијална идеја нашег кардиохируршког тима и целе болнице јесте да се пребацимо, што више можемо, на минимално инванзивне процедуре. Некада смо лимитирани, што због самих анатомских карактеристика болесника, што због предоперативне припреме, некада просто није могуће извести такву процедуру, али гледамо да полако подижемо број, да што више наших болесника добије овакву процедуру“.

Живковић додаје да између 10 и 15 одсто пацијената Инстутута има комбиноване болести срца, код њих је оваква процедура пожељна.

„Јако пуно имамо изолованих болести, што се тиче коронарних крвних судова, пацијенте којима је потребан ауто корнарни бајпас, а имамо и доста болести залистака, аортних и митралних. Такође је велики број комбинованих процедура, та бројка је све већа. Нажалост, с обзиром на начин живота, болести су све агресивније, прогресивније, све је већи број блесника са захтевом за комбинованом хирургијом“.

Болести срца на првом су месту као разлог умирања у Србији, стручњаци сматрају да објашњење не лежи у лошем лечењу, већ у недостатку свести о превенцији. Томе треба додати и чекање да се на операцију дође.

И „Дедиње“ има листу чекања, али лекари ове болнице непрестано обарају сопствене рекорде по броју операција, сада су на две хиљаде годишње, чине надљудске напоре да би збринули што више пацијената.

Они обаве више од 1700 васкуларних интевенција годишње и преко 2000 коронарних дилетација. Нашег саговорника смо питали како стручњаци успевају да прате нове методе лечења, с обзиром да су константно окренути пацијентима, оперишу, као на траци.

„Менаџменти Института балансира између тога да обрадимо довољно велики број болесника, ми смо практично највећи центар у региону, један од највећих у Европи по броју процедура на отвореном срцу. План је да се све добро контролише, да одређени број процедура може проћи и овако, да проценимо код кога може да буде минимално инванзивна процедура, а код кога стандардна, класична. Трудимо се да буде што више првих операција, пратимо све светске трендове, чак у неким областима и постављамо стандарде“, истиче овај млади хирург.

Он додаје да је кључ и у савршеној сарадњи свих тимова Института „Дедиње“, од предоперативне припреме, колега са кардиологије, колега са анестезиологије који хирузима омогућавају да раде.

Упитан да ли је овакву операцију могуће обавити у некој другој болници у Србији, да ли су за њу потребни специјални уређаји, др Живковић одговара потврдно, али истиче да су најбитнији људи, односно традиција, знање, а Инситут иза себе има 45 година рада, без престанка.

„Много генерација кардиохирурга је одавде кренуло, преносило знање следећим генерацијама, нама наши професори, а ми ћемо сутра нашим ученицима. То је прва ставка која мора да се испуни, јер морате бити врло лагодни у стандардним кардиохируршким процедурама да би сте дошли до овога. Друга се тиче способности руководства да набави довољно адекватну опрему којом се изводе овакве процедуре. Све је потпуно другачије у односу на стандардне, почевши од саме анестезије, начина интубације, ендоскопског стуба и камере коју користимо. Јако је комплексно, све до инстурмената на столу“.

Живковић напомиње да лекари Института успевају да се баве и научним радом, што је изузетно битно, јер, ако нисте оно што радите публиковали, представили колегама у свету, каже, готово да и не постојите.

И он стиже да се бави научним радом, уз то је и помоћни уредник домаћег стручног часописа „Акта Медика Медијане“. Овај искусни лекар тек је напунио 35 година, на Инстутуту је последњих девет.

Иако је његов потез вредан дивљења стручњака свуда у свету, скромно каже да сада осећа да је ушао у генерацију која има искуство у кардиохирургији.