Тајни школски програм за српску децу: Критике из СПЦ на рачун изненадне новине у школама

Ово за Спутњик каже отац Стеван Јовановић из Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке и додаје:

"Избор предавача баца сенку сумње на нови програм, јер не видимо зашто не би могли да га предају наставници социологије или филозофије, који су такође изучавали етику. Зашто "Врлине и вредности" не би могли да предају и наставници веронауке? Да ли постоји нека идеолошка препрека томе?“

Са Јовановићем смо разговарали поводом недавног поновног формирања Комисије за верску наставу која би веронауци у Србији требало да врати статус који је изгубила. Човек који је више од деценије провео као наставник у Петој београдској гимназији, био и разредни старешина, сматра да ће увођење новог изборног програма само додатно потрошити ионако танушни кредибилитет које промена и интервенција у нашој просвети могу имати. Напомиње да је то став доброг дела његових колега, просветних радника.

"Разговарао сам са многим наставницима, не само вероучитељима. Сви су очекивали да ће после трагедије у Рибникару постојати шири консензус, да ће се разговор покренути на нивоу просвете и да ће се озбиљније него икад и свеобухватније него икад решавати питања која се тичу нивоа васпитања и дисциплине која влада у нашим школама, у шта би требало да буду укључени наставници који предају васпитне предмете. Међутим, наставници нису добили позив. Када се код нас каже „просветни синдикат“ сви одмах помисле да су то они што кукају на плате, али то је тужан и штетан стереотип", каже Јовановић.

Он додаје да је програм новог предмета направила група психолога, без озбиљних консултација, није било позива на било какву врсту расправе, ни у широј, ни у просветној јавности. Курикулум новог изборног програма није дошао до наставника и учитеља пре усвајања, а било је, каже, много заинтересованих да се укључе и пруже свој допринос. Највише боде очи узак одабир предавача, психолога и педагога.

Јовановић додаје да због наведеног, у СПЦ, али и у другим црквама и верским заједницама, са опрезом прате у ком правцу ће се нови програм кретати, јер је по природи ствари говор о вредностима лако идеолошки инструментализовати, а сведоци смо бројних идеолошких насртаја на нашу децу. Но, чак и да све буде у складу са вредностима које ово друштво баштини, истински домашај овог програма ће бити угрожен чињеницом да је реч о програму, тј. да ће се његова настава одржавати у највећем броју случајева он лине, или после редовне наставе, па ће бити, каже, највећи проблем да се ђаци мотивишу да те часове уопште похађају.

Наш саговорник додаје да је озбиљан проблем нашег образовног система што је нагласак претерано стављен на сазнајни део, о чему је говорио и патријарх у поздравном слову ђацима ове године, а васпитни рад са децом је стављен у запећак.

"Наставницима је иначе тешко да се отргну утиску да се њихов рад са ђацима почиње и завршава лекцијом коју треба испричати. Из тог дремежа је потребно пробудити људе. Не може на силу. Многи су се „олупали“ о зид бесмислених бирократских процедура покушавајући да ураде нешто за своје ђаке, а били су пуни и препуни ентузијазма. Зато сам уверен да треба омогућити да овај програм предају сви наставници који то хоће и које колектив и ђаци препознају као особе од интегритета“.

Јовановић додаје да свака промена пружа наду у бољитак, па о постављење новог министра, Славице Ђукић-Дејановић, с обзиром на њено људско и лекарско, али и политичко искуство.

„Колико ће се ствари померити, то већ зависи од констелације различитих интереса, о чему је данас говорио и Његова Светост на пријему директора и вероучитеља београдских основних и средњих школа. Оздрављење просветног система неће бити лако, нити без отпора. Подсетићу вас да је пре нешто више од 20 година ђацима јавно, пред камерама, говорено да су они у равноправном положају са својим наставницима, и да ће ускоро они њих оцењивати. Тако је почело оно што бисмо могли описати као повлачење система пред каприцом појединих ђака и родитеља, а у чијем се интересу тај процес и даље наставља, то можемо само да претпостављамо – у нашем сигурно не. ".

Поред именовања новог министра, Јовановић каже да наду пружа и чињеница да је обновљен и рад Комисије за верску наставу у школама, значајног владиног тела које се пита о програмима и уџбеницима по којима се веронаука изучава и даје мишљење о томе који вероучитељи могу да предају овај обавезни изборни програм.

За председника комисије једногласно је изабран епископ бачки Иринеј испред Српске православне цркве, за заменика Снежана Павловић из Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде. У Комисији је и надбискуп београдски Ласло Немет, у име Римокатоличке цркве, муфтија Мухамед Јусуфспахић, испред Исламске, али и представници других верских заједница и Министарства просвете, наравно.

Он додаје да формирање значи да би требало да буду ревидиране све одлуке које се тичу верске наставе које су одређена тела доносила и мимо закона. Прво питање је начин представљања предмета и изјашњавања о њему.

„У пракси је представљање предмета потпуно укинуто, тако да родитељи без правих информација и прилике да се упознају са предавачима верске наставе и верског васпитања, бирају, такорећи, на слепо. Такође, родитељи би требало да имају право да једном у току циклуса , од 1. до 4. и од 5. до 8. разреда, и у средњој школи, промене свој избор. Нажалост, то више није законом регулисано, остављено је директорима и школама на вољу“.

Директори, додаје, вероватно због тога што им је лакше да организују наставу тако што пројектују групе, ко ће где бити, колико ће бити ученика који похађају Веронауку и Грађанско васпитање, укидају, не само право родитеља да сазнају о предметима пре одабира и упознавања предавача, већ чак укидају и право да промене свој избор.

„Треба да се промени и чињеница да је предмет са листе А, пребачен на листу Б, где су слобоне активности. У једном броју школа имамо проблем, они то тумаче као да се Верска настава може држати мимо распореда часова. У једној гимназији се Грађанско васпитање држи он лајн, иако је корона одавно иза нас“.

Трећа, једнако важна тема је радно правни статус вероучитеља. Којом ће се динамиком Комисија састајати и доносити одлуке, није познато, али у Српској православној цркви очекују да до краја ове школске године буду решена сва три питања.