Ово за Спутњик, коментаришући данас завршени самит Групе 20 у Њу Делхију, каже аналитичар Бранко Павловић и додаје:
„Ово је још један скуп који је показао да премоћ западних земаља у међународној арени не може да прође, ни на сусрету Г20, дакле, ни у неким ширим консталацијама“.
Иако су западни лидери пре овог важног састанка најављивали украјинску кризу као једну од главних тема, она је поменута искључиво у контексту неопходности решавања свих сукоба који постоје у свету, у складу са циљевима и принципима Повеље Уједињених нација.
Западни медији огласили су се пре политичара, констатацијом да усвајање завршне декларације на самиту Г20 у Њу Делхију симболизује капитулацију пред руским председником Владимиром Путином, „који није ни био тамо“.
Пропала америчка агенда
Павловић каже да западни медији заправо изражавају ставове западних дипломатија, незадовољни због тога што њихово виђење сукоба у Украјини није нашло места у завршној декларацији;
„То што је декларација проглашена капитулацијиом, не треба да нас чуди, они не разумеју да свет може да има своја мишљења, изван онога како они виде било који догађај. То се, наравно, није догодило. Очигледна је била интенција и Индије као домаћина и већине учесника, да се да простора на сасвим другој страни, земљама у развоју, а не да се следи некаква политичка агенда Америке и држава које прате њену међународну политику“, каже Павловић.
Победа Афричке уније
Он истиче још једну победу која није била очекивана, сматра да је највеће достигнуће завршне декларације у томе што је Афричка унија примљена у чланство те организације. То је каже, изузетно важно за глобалну светску политику и на трагу је повећања дипломатског утицаја земаља у развоју, под окриљем БРИКС-а.
„Када је то постало већ толико велика тема, онда су се земље Г7, које су и у Групи 20, морале томе прикључити, укључујући и Европску унију. Декларација која је усвојена је нека врста комбинације БРИКС-ове, по темама, али не видите тачно операционализацију, како ви то што сте рекли мислите да урадите. Јако пуно простора је посвећено зеленим агендама, заштити животне средине, дигитализацији. Више је као један списак лепих жеља, него што се тачно види у ком правцу то иде“.
Ставови преписани од БРИКС-а
Наш саговорник истиче и чињеницу да, када је реч о политичким и геополитичким тачкама, ни у Г20 није употребљена, када је Украјина у питању, формулација о руској агресији.
„Поновљени су ставови врло слични онима у БРИКС-у, да све чланице остају при својим раније изнетим ставовима. Набројане су разне усвојене одлуке Генералне скупштине Уједнињених нација. Али то су просто чињенице, нису нова ствар декларације“
Продор "света у развоју"
Павловић сматра да ће се, када се говори о суверенитету и територијалном интегритету, за који се сви залажу, како време буде одмицало, све више постављати ново питање. Сигуран је да ће ова тема морати да укључи и други међународно – правни принцип, право народа, у овом случају руског, на самоопредељење, односно на издвајање из државе.
„О овој теми се још увек у међународним оквирима не говори, а како време буде одмицало мораће да се оцени да ли је руски народ имао или није имао право на самоопредељење. Мислим да је имао, да је имао све услове да међународно право то захтева. Не само на референдум, већ и читав низ других ствари које су ту потребне. О томе још у закључцима овог скупа нема ни речи, али ово је декларација у којој је свет у развоју успео да убаци читав низ дипломатских формулација које подцртавају њихов све јачи улазак у међународну арену великих размера“, закључује Павловић.