„Област криптовалута, друштвеног поретка, монетарне и финансијске стабилности постала је нова тема за све. Морамо да развијамо глобалне стандарде за регулацију криптовалута. Као модел имамо Базелске банкарске стандарде“, рекао је Моди током треће сесије самита.
Моди је напоменуо да је неопходно предузети конкретне кораке у том правцу што је пре могуће.
„На сличан начин су за сајбер-безбедност потребни и глобална сарадња и структура. Тероризам добија нова средства и нове методе финансирања из сајбер-света. Ово је веома важна тема за безбедност и просперитет сваке земље“, оценио је индијски премијер.
Индијски председник такође је предао председавање Г20 бразилском председнику Луису Инасију Лули да Силви.
Моди је такође позвао земље Г20 на реформу Савета безбедности УН.
„Да бимо свет водили ка бољој будућности, неопходно је да глобални системи буду у складу са актуелним реалностима. Данас је пример за то и Савет безбедности УН. Када су створене УН, свет је био потпуно другачији од претходног. У то време УН су имале 51 члана-оснивача. Данас је број земаља које су чланице УН око 200. Упркос томе, број сталних чланица Савета безбедности УН остаје исти“, рекао је Моди.
Индијски премијер је приметио да се свет много променио од формирања УН.
„Закон природе је да људи и институције који се сами не мењају током времена губе свој значај. Морамо отворено да размотримо зашто су се многи регионални форуми појавили током година и да они такође показују своју ефикасност“, додао је Моди.
Базелски комитет за банкарску супервизију представио је 1988. године први споразум о адекватности капитала (Базел I). Споразум је усвојен као одговор у случају великих губитака и банкрота банака, хеџ фондова и институционалних инвеститора забележених 1970-их и 1980-их година.