Научници покушавају да открију: Где се налази глава Јована Крститеља?

Међу археолозима кружи шала: „У свету има десет глава Јована Крститеља, али од њих су само три праве“. Према Јеванђељу, пророк Јован је убијен по налогу Ирода Антипе, цара Галилеје, који је увек високо ценио Јована. Међутим, он је осудио владара због брака са женом брата - Иродијадом, након чега је бесни краљ затворио Крститеља. Иродијада, „будући љута на њега, хтела је да га убије, али није могла“, све док се није појавио погодан тренутак.

На једном од празника, Саломија, Иродијадина ћерка, „играла је и угодила Ироду и онима који су седели с њим“. И цар јој је дозволио да тражи од њега све што пожели.

Ирод није желео да прекрши обећање. Позвао је војника и наредио да се испуни молба девојке. Убрзо су крвави дар поклонили Иродијади, коју је она, према легенди, у налету беса пробила бодежом.

Ученици Јованови су га сахранили, али шта се догодило са главом - у Светом писму није написано. Сачувано је предања да ју је царица сакрила у дворцу. Међутим, Јованова жена је украла главу, ставила је у тестију и тајно закопала у близини Јерусалима.

Након десет година је земљу купио богати хришћанин Инокентије, који је пронашао посуду са реликвијом. Овај догађај је ушао у црквени календар као први проналазак главе Јована Крститеља и обележава се 9. марта.

Инокентије је пред смрт одлучио да сакрије главу, закопао је и на том месту изградио цркву. Међутим, временом је црква пропадала и рушила се, а самим тим је и реликвија изгубљена.

Догодило се чудо и по легенди у IV веку се Јован Крститељ појавио у сну двојице монаха који су дошли у Јерусалим и показали им где се налази глава. Ставили су је у врећу, али су на путу до куће срели грнчара из сиријског града Емеса.

Он је у сну видео пророка који му је рекао да од монаха узме то што су нашли и грнчар је то и урадио. Међутим, четири године касније је поново глава изгубљена. Тек је 452. године други пут пронађена, монах Маркел је ископао реликвију у Емеси. Црквена предања кажу да је глава пребачена у Константинопољ, где је чувана неколико векова.

Међутим, још у XVII веку француски историчари су приметили да у средњовековној Европи о овом догађају нису ништа знали. Сматрало се да су мошти и даље биле у Емеси. У X веку се трагови губе и остале су три верзије где се налазе главе пророка.

Иконоборци, који су сматрали да је важно да се иконе и други сппоменици уништавају, су 720-их година дошли на власт у Византији и почели да уништавају не само свете слике, већ и друге артефакте, јер су их сматрали остацима паганских времена. Тужну судбину је доживела и глава Јована Крститеља.

Међутим, верници су успели да је спасу тако што су пренели светилиште из Емеса у град Комана. Проблем је био у томе што су тада постојала два града са тим именом. Један у Кападокији, територији данашње Турске, а други у Абхазији. Већина научника сматра да се она налазила у околини Црног мора. Овај регион је скоро хиљаду година био уточиште за хришћане који су прогоњени. Када су иконоборци отишли са власти 843. године, глава је испоручена у Константинопољ. Овај догађај се обележава 7. јуна и то је датум када је глава пронађена по трећи пут.

Током владавине цара Константина IX Мономаха реликвија је подељена на неколико делова и ти делови су се чували у различитим храмовима византијске престонице.

Крсташи су 1204. године однели неке фрагменте у Европу, у француски град Амјене, други у катедралу Сан Силвестро Капите у Риму, а оно што освајачи нису успели да узму је однето на Свету Гору.

С обзиром на то да су у средњем веку реликвије осим духовне имале и важну политичку улогу, њих су стално размењивали.

Светиња се на територији данашње Грузије чувала све до XIII века. Тада је главу узео брат владара земље Арцах, јерменски назив региона Нагорно Карабах, који се звао Џалал Дола. Он је главу предао брату, али је касније тражио да му врати, што му брат није испунио.

Дола ју је украо и однео у Ганџак и саградио цркву у славу Бога Христа и Светог Јована Крститеља и цркви је дао име Свети Јован.

По трећој верзији глава је однета из Емеса много пре VIII века и однета у Дамаск.

Према византијској традицији, глава је положена у богато украшеном храму из VI века, чије су зидине и данас у добром стању. Легенда говори да су радници приликом изградње наишли на гробницу која није означена и одлучили су да је сруше. Само су неколико зидова срушили, а онда је из камена почела да тече крв.

Хришћани су саопштили калифу Ал-Валиди, који је изградио џамију, да у гробу почива глава Јована Крститеља. Он је наредио да се изнад тог места подигне специјални шатор. Сваке године се и дан-данас ту моле хиљаде муслимана који сматрају да је Јован Крститељ исламски пророк.

Нико не зна прецизно да ли је глава сахрањена у целини или је то један њен део, јер није било неких великих истраживања. Истраживања није било ни на тему реликвија које се чувају у Риму, Амјену, Светој Гори и Нагорно Карабаху. Научници сматрају да је немогуће решити ову загонетку јер има мало података.