Астроном Брент Тулy и његов тим неочекивано су пронашли овај мехур унутар мреже галаксија.
Према студији, такве огромне структуре предвиђене су теоријом великог праска као резултат 3Д таласа који су се појавили у раном свемиру, познатих као барионске акустичне осцилације.
“Нисмо тражили ту структуру. Толико је огромна да се шири према ивицама делова неба које смо анализирали. Има веома велики пречник – милијарду светлосних година, што премашује теоријске претпоставке. Ако се њено формирање и еволуција подударају с теоријом, то значи да се свемир шири брже него што смо досада мислили”, оценио је Тулy.
Прецизно мапирање
Истраживачи су мерили удаљеност до 55.877 галаксија у одређеном сектору неба користећи осам различитих метода како би створили досад најпрецизнију карту.
„Тек када можете одредити тачне удаљености галаксија, можете да приметите обрасце у њиховој густини“, наводе научници.
Тако су истраживачи дошли до врло запањујућег открића – прстенастог узорка, пречника око милијарде светлосних година, унутар којега су галактиксије групиране гушће, с концентрисаним јатом галаксија у средини.
Ово откриће пружа увид у ране дане свемира када је он био испуњен врућом и густом плазмом. Акустични таласи ширили су се кроз ту плазму због дејства између унурашње гравитационе привлачности и снажног зрачења изнутра према споља.
Како је свемир старио и хладио се, атоми су почели да се формирају из честица које су се поступно смириле. Тада су акустични таласи престали да се мењају и замрзли су се у облику подручја повећане густоће материје, које се протеже у полупречнику од око 490 милиона светлосних година, преноси портал Дневно.