СРБИЈА

Догорело до ноката: Да ли је косовско питање зрело да се врати у Савет безбедности УН

Време је да Савет безбедности УН опет преузме решавање косовског питања јер је "догорело до ноката", каже бивши министар спољних послова СР Југославије након још једне неуспеле рунде бриселског дијалога. Он истиче да Савет безбедности никада и није пренео овлашћења за решавање питања КиМ на ЕУ.
Sputnik
Јовановић, подсећа да постоји резолуција Генералне скупштине УН којом се само поздравља спремност ЕУ да олакша дијалог двеју страна, а та резолуција, изричит је, није обавезујућег, већ саветодавног карактера.

"СБ УН зато може да именује свог преговарача, а ЕУ треба да поднесе извештај о току преговора," поручује бивши министар спољних послова СРЈ у изјави за Спутњик.

Дијалог Београда и Приштине који води Европска унију уз незваничну асистенцију Америке у четвртак је доживео крах, а по свему судећи даљи преговори су дефинитивно ударили у зид.

Косовско питање вратити у СБ УН

Из тог разлога, поново се већ неко време провлачи питање, а тиче се ове теме, да ли би цела ствар требало да се врати на место које је и задужено за решавање „косовског чвора“ - у Савет безбедности Уједињених нација.
Јовановић, нема дилему поводом овог питања и каже да је јасно да је „догорело до ноката“ и да питање Косова и Метохија мора да се врати у Уједињене нације.
„Заборавља се да је то једини легитимни орган у коме се директно решава питање мира, безбедности и развоја у било ком делу света, а посебно у Европи данас. Мислим да је превазиђено питање да ли Косовом и Метохијом треба да се СБ УН. Прави показатељ тога је да се показало да европски формат преговора који десет и више година води Брисел, уз учешће Америке, није дао резултате нити има изгледа да их да, поготову не неко решење које је уравнотежено,“ оцењује Јовановић.
У исто време, додаје он, имамо сурову реалност у којој је српски народ који живи у нашој јужној покрајини сваким даном све више изложен претњама и уценама које угрожавају њихов опстанак.

Резолуција 1244 обавезујућа за све

„Очигледно је да Приштина све чини да доврши етничко чишћење Косова и Метохије од Срба како би се добила још једна етнички чиста албанска држава и то на делу суверене територије Републике Србије. У тим условима више је него јасно да ово питање мора у оперативном и у суштинском смислу у оквире јединог надлежног органа, а то СБ УН. Резолуција 1244 СБ УН-а је оштро обавезујући главни акт највеће правне снаге. У случају КиМ то је још јасније, јер је по питању доношења ове Резолуције остварен консензус, што значи да су ту Резолуцију усвојиле, и на њу се обавезале, све сталне чланице СБ УН,“ истиче Јовановић.

Наш саговорник је уверен да Србија треба да остане при ставу који је изрекла - да ће тражити од СБ УН посебну седницу због ситуације на Косову и Метохији у предстојећем периоду и да се тада потегне питање надлежности преговарачког процеса око питања Косова и Метохије.

Бриселу нико није дао право да преговора

„Савет безбедности УН-а никада није пренео питање решавање Косова и Метохије у било чију надлежност. Поготову није пренео овлашћење за разматрање тог питања нити било шта друго на Европску унију. Дакле, ту не постоји никаква одлука СБ. Оно што постоји јесте резолуција Генералне скупштине УН којом се поздравља спремност ЕУ да олакша дијалог двеју страна. Дакле, резолуција ГС УН није обавеза већ је саветодавног карактера. Али и да је обавезна, она би ЕУ обавезала искључиво на олакшавање дијалога Приштине и Београда,“ објашњава Јовановић.
То нас, како каже наш саговорник, доводи до питања да ли се све ово што је ЕУ у међувремену чинила посредујући у том дијалогу може окарактерисати као олакшавање дијалога, јер је у томе било ултиматума, претњи и чега све не, упућених ка само једној страни – Србији.

Злоупотреба саветодавне резолуције ГС УН

„То није била воља ГС УН нити УН. Немачко –француски план сигурно није нешто што иде у том правцу нити да нам се прети санкцијама ни ти притисцима. То је злоупотреба саветодавне Резолуције УН и због тога треба да се у ГС УН отвори питање извештаја, односно, да се од ЕУ затражи извештај о целом досадашњем току преговарачког процеса. Јер, прошло је 14 година од како је ГС УН дала ЕУ да олакша дијалог а она за све ово време ниједном није поднела извештај у УН о току и развоју дијалога у коме је једини задатак имала да га олакша. То није логично,“ закључак је Јовановића.
По његовом мишљењу, постоји могућност, ако буде воље, да се именује од стране СБ УН специјални изасланик који би водио дијалог Београда и Приштине, а колико би и да ли би у то остао укључен и тим из ЕУ и Америке зависило би од одлуке СБ УН, као што би на вољу овом телу било остављено да процени да ли ће споразуму потписани под патронатом ЕУ остати на снази, попут Бриселског споразума.
СРБИЈА
Хоће ли Америка и ЕУ Куртију икад рећи – а сад је доста
СРБИЈА
Да се зна шта је чије и ко је уз нас: Србија тражи седницу Савета безбедности
СРБИЈА
Зашто је битан тајминг седнице Савета безбедности УН о Космету
Коментар