Уосталом, није без обиља добрих разлога амерички магазин ”Нешенел интерест” и пре овог пробоја упозорио да ”Америка губи технолошки рат са Кином”, а тиме и ”трку за технолошку супериорност у 21. веку”. Притом, како се указује, амерички проблем далеко је шири од чипова. И, практично, нерешив.
Неочекивани напредак
Пажљивије тумаче тектонских промена светског поретка, укључујући и научни, ово стање ствари не изненађује исувише, имајући у виду да је и немачки ”Шпигл” још прошлог јула незадовољно пребројао па указао на податак да ”аутократске државе” – а као такве су на првом месту обележене Кина и Русија – ”региструју више патената него Запад”, те сада представљају извор 60 одсто нових патената.
У погледу поменутих чипова, елем, као технологије чију употребу Запад нарочито настоји да ускрати својим ривалима, ”Блумберг” сад опомиње да је ”кинеска влада начинила напредак у настојањима да изгради домаћи екосистем чипова”; с тим у вези, узгред буди речено, посебно згодан детаљ представља податак да су ови напредни кинески чипови јавности представљени баш док је у Кини боравила Џина Рајмондо, шефица америчког Министарства трговине које је задужено за спровођење мера за обуздавање технолошког напретка Кине.
Евидентно безуспешних мера, јер, како напомиње ”Блумберг”, америчка идеја била је да се Кини дозволи да напредује само до 8 година застареле технологије у односу на најнапреднију – до чипова од 14 нанометара – а сада је приказана могућност серијске производње која каска само пет година и притом, како се наглашава, ”напредује по убрзаној трајекторији” и ”приближава се циљу самодовољности у области чипова и полупроводника… Већина није предвидела да ће у овој области Кина моћи да сустигне (ривале) тако брзо… Кинески напредак је већи од очекиваног”, констатује ”Блумберг” те стога и поставља (реторичко) питање ”ефикасности америчке глобалне кампање да се Кини не дозволи приступ најсавременијој технологији”.
Четврта индустријска револуција
За то је, међутим, већ касно, закључак је опсежне летошње студије магазина ”Нешенел интерест” који, са становишта америчког интереса, констатује да је, ”једноставно, прекасно за покушаје да се обузда Кина. Сједињене Државе морају озбиљан новац да уложе у истраживање и развој, уз усклађивање своје индустријске политике, или ће изгубити трку за технолошку надмоћ у 21. веку”.
Уз примедбу да ”западни медији углавном игноришу импозантан опсег кинеских пилот-пројеката у аутоматизацији индустрије”, те да су ”потпуно аутоматизоване фабрике, рудници, луке и складишта већ оперативни”, ”Нешенел интерест” указује да ”нема назнака да су рестрикције које је администрација Џоа Бајдена наметнула на било који начин успориле кинеско настојање да успостави доминацију у такозваној Четвртој индустријској револуцији”, која није оно што прижељкују Клаус Шваб и друштво из Давоса него је реч о ”примени вештачке интелигенције у производњи, рударству, земљорадњи и логистици. Иако је због магле технолошког рата тешко прецизно проценити размере кинеског напретка, доступне информације говоре о изненађујуће рапидном напретку Кине у заобилажењу технолошких рестрикција”.
5Г и вештачка интелигенција
Укратко, објашњава се, брзина чипова уопште и није толико битна колико широкопојасни 5Г интернет који је ”кључни елемент у аутоматизацији бизниса. Пренос великих количина података представља веће ограничење од брзине чипова”.
Имајући то у виду, ”Нешенел интерест” указује да ”кинеска 5Г технологија постаје светски лидер у новој индустријској револуцији… Кина је постала лидер у примени вештачке интелигенције и широкопојасног брзог интернета у производњи.”
А сва америчка ограничења имала су такав ефекат да се број 5Г базних станица у Кини у 2021. удвостручио на 1,43 милиона, а затим у прошлој години и додатно порастао на 2,31 милиона – од укупно 3 милиона колико их има на свету. Штавише, указује се и на изненађујући податак да америчке 5Г мреже имају упола мању брзину од кинеских, а и осим тога два ривала имају сасвим различит приступ вештачкој интелигенцији; једни су усмерени на забаву потрошача у корист профита корпоративних џинова из Силицијумске долине, док други кажу да ”немају времена за поезију” и фокусирани су на аутоматизацију тешких физичких послова.
Па је захваљујући ”опипљивим и видљивим предностима 5Г мреже и примене вештачке интелигенције”, објашњава се даље, Кина ове године, примера ради, постала светски лидер у највећој произвођачкој индустрији на свету – аутомобилској.
Све у свему, наводи ”Нешенел интерест”, Америка и савезници могу да пробају да заједничким снагама прескоче Кину и ”поврате технолошко лидерство у индустрији”, али у Кини годишње дипломира више инжењера него у целом свету заједно, док САД сад троше скоро 3 пута мањи део свог буџета на научна истраживања него пре 30 година, па се ова могућност чини поприлично нереалном. Друга предложена опција је да САД и Европа постану следбеници Кине као што је Кина генерацију раније следила њих, док је трећа да Америка ”настави да губи позиције у индустрији уз повећање зависности од увоза, чиме би пошла за Уједињеним Краљевством на путу индустријског опадања”. Како год, закључак је, ”једноставно је прекасно за покушаје да се сузбије Кина. То више није у нашој моћи.”
Како је Америка изгубила моћ да сузбије Кину? Која је суштинска разлика између два модела развоја? И колики је геостратешки значај овог рата за технологију будућности?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили економиста Бојан Димитријевић и новинар Бранко Жујовић.