Васкрсава велика српска светиња - ктитор била и руска царица, а комунисти направили мотел /видео/

Више пута рушен и обнављан, Манастир Светог Луке у Жупи Никшићкој био је зборно место и духовни стожер српског народа никшићког краја кроз векове. У њему је био центар писмености и прва основна школа, али и прва болница у овоме крају. Све до завршетка Другог светског рата, када је манастир претворен у мотел.

О том периоду разговарали смо са професором Филозофског факултета у Београду, Вањом Ковић, која је пореклом из тог краја. У Никшићу је завршила основну и средњу школу, знала је, каже о манастиру доста, али у то време у њега никада није крочила.

„Одрастали смо са сазнањем да је место на коме је била велика светиња – мотел. После рата, у време интензивног комунистичког периода, то је буквално био мотел уступљен на коришћење хотелском комплексу „Оногошт“, то је стари назив за Никшић. Све што можете да замислите, што ни на који начин не иде уз једну светињу, се ту дешавало“.

Ковићева додаје да је народ имао свест о томе, али није имао свест каква, колика је то заправо светиња. Једноставно, учињено је све да се то скрајне, да се заборави.

Претходно је манастиру одузето преко 100 хектара земље, 5 млинова и воденица и неколико других објеката, на територији Жупе без икакве надокнаде.

После затварања мотела, манастир је једно време био пуст, да би се почетком 1997. године благословом блаженопочившег митрополита Амфилохија, у њега вратио Свети дух.

У манастир се вратила молитва доласком игуманије Ефимије, са седам сестара из Манастира Ћелија Пиперска. Тако је почела обнова монашког живота и самог манастира.

„Само можемо да наслутимо колико је то био велики подвиг и труд, али, слава Богу, у том манастиру данас, у немањићкој светињи из 13. века, је 27 монахиња. За наше, српске манастире, то је заиста веома бројно. Лепота је утолико већа што то нису само обновљене зидине, већ је он заиста духом препорођен и обновљен. Не само да је бројно сестринство, то су сестрице вреднице, треба да видите њихове радове“, каже Ковићева.

Вредне монахиње баве се иконографијом, калиграфијом, различите предмете израђују и украшавају у стаклу. Реч је о предметима изузетног квалитета, па ручни радови монахиња из манастира Светог Луке сада украшавају и наше највеће светиње, Свету царску лавру Хиландара, Високе Дечане и манастир Острог. Монахиње се баве и прерадом лековитог биља, њихови мелеми надалеко су познати.

„Кад год имам прилику, одем, јер се на том месту човек у духу препороди, то је манастир који врца од љубави, изузетног гостопримства, препоручујем свима да га посете“, каже Ковићева и објашњава да је светињу лако пронаћи, налази се са друге, шумовитије стране брда у коме је манастир Светог Василија Острошког.

И сам светитељ је у њему боравио, склањао се у турско време, долазио из Тврдоша. Када је и ту постало несигурно, прешао је преко брда и склонио се у пећину, тако је и настао манастир Острог.

Светиња је полако обнављана посљедњих 25 година, углавном продајом радова монахиња, спорадичним прилозима верника и пријатеља манастира. На ред је дошло осликавање, које већ неко време траје, али за потпуни завршетак радова потребно је око 300 хиљада евра, које сестре својим радом не могу сакупити.

Зато је на предлог пријатеља манастира, међу којима је и наша саговорница, започета акција прикупљања средстава "Не губи се добро- кад се за добро даје".

Представа са овим називом биће одржан и у Београду, у понедељак 18. септембра, у 19:30 часова у МТС дворани, са благословом патријарха Порфирија и епископа будимљанско-никшићког Методија. Скуп ће благословити и одржати уводну беседу, епископ новобрдски Иларион.

У глумачком колажу добротворне вечери наступиће драмски уметници Небојша Дугалић, Бранислав Зеремски, Александар Срећковић, Андреј Шепетковски, Небојша Илић, Радивоје Буквић, Слобода Мићаловић и Иван Босиљчић.

Музички део програма изводе вокално-инструментални састав "Фенечки бисери" и Павлина Радовановић.

„Највећу захвалност, од свих људи који су се огласили, изнад свега дугујемо господину Небојши Дугалићу, који се одмах, први одазвао да учествује у свему. Он је са породицом био у манастиру, лично је доживео његову причу. Он је и окупио ову изванредну глумачку екипу“, каже Вања Ковић.

Она на крају разговора за Спутњик додаје и две чињенице које ову велику светињу повезују са руским народом;

„Један од велики ктитора овог манастира била је руска царица Катарина. Њена донација у то време била је толика да се од новца који се тада скупио цео један конак саградио. Важно је рећи и да су уметници који сада украшавају манастир фрескописом из Минска, из Белорусије. Пратила сам их и у првим фазама радова, било их је много, заиста су сјајни уметници, вансеријски, тако да ће ова светиња заиста озбиљно да заблиста. Многи желе да помогну, зато верујем да ћемо се ускоро сви и огледати у тим фрескама“.

Они који желе да учествују у обнови манастира Светог Луке у Жупи Никшићкој карту за добротворно вече у понедељак у Београду могу набавити у МТС дворани, на Тргу Николе Пашића. Улазница, прилог за осликавање цркве, кошта 2600 динара и могуће је купити и онлајн.