Публика фестивала моћи ће да погледа разноврсне и маштовите представе које долазе из Кине, Јужне Кореје, Португала, Румуније, Естоније, Чешке, Словачке, Мађарске, Хрватске, Босне и Херцеговине, Републике Српске и Црне Горе, као и домаће представе из Зрењанина и Суботице.
Селектор Зоран Ђерић, иначе први лауреат новоустановљене награде фестивала „Отон Томанић“ за театролошко промишљање у домену позоришта за децу и младе, најављује најразличитије представе – од класичних луткарских инспирисаних традицијом какве негују Кина и Јужна Кореја до савремених прича попут „Бајке о електрицитету“ из Никшића.
„Има различитих приступа, али и техника. Имаћемо и позориште сенки и класичне марионете и гињоле. Видећемо колико је луткарство разноврсно и које су његове могућности. У великим пре свега државним позориштима остале су традиционалне технике, захваљујући школама луткарства, као што је случај у Кини, Русији Чешкој, Пољској. Али све више има приватних позоришта где се раде мање представе, које су између класичног параванског луткарства и уличног приступа позоришту“.
Од Тесле и Десанке до Азије
У такмичарском програму учествоваће две представе из Србије – „Прадевојчица” Десанке Максимовић и Мине Петрић, у режији Соње Петровић и продукцији Народног позоришта „Тоша Јовановић” из Зрењанина и „Иза брда, преко брега” (аутор: Херњак Жока, режија: Риц Армин) Дечјег позоришта Суботица.
Представа "Уметност рата" из Кине
© Фото : Уступљено Спутњику
Из земаља у окружењу стиже шест остварења: „Дедине приче” у продукцији Дечјег казалишта Бранка Михаљевића у Осијеку, „Змај и принцезе” Луткарског казалишта Мостар, „Седам гавранова” из Дјечијег позоришта Републике Српске, „Бајка о електрицитету” Никшићког позоришта.
Ансамбл Луткарског позоришта Харлекин из Мађарске извешће представу „Паприка Јанчи и Ђавољи језик”, а Позориште „Баја Маре” из Румуније представиће се остварењем „Петар и Вук” по мотивима дела Сергеја Прокофјева.
На репертоару биће и представе два азијска позоришта - Дечије позориште Института за благостање Кине извешће представу „Уметност рата”, док из Јужне Кореје стиже позориште „Play Арее“са представом „Прича о љубави једног дрвета”.
У оквиру богатог пратећег програма биће организоване и радионице за децу
© Фото : Уступљено Спутњику/Дамир Вујковић
Суботица ће угостити и Позориште „Под срећном звездом” из Чешке, Позориште „Летећа крава” из Естоније, „S.A. Marionetas - Teatro e Bonecos” из Португала и „Anima-Act“ из Словачке.
Бајке омиљене деци
„Врло је занимљиво како деца реагују. Чак и када су представе на страном језику који не разумеју, везују се за покрет, слику, музику и препознају лутке као себи близак свет са којим могу да комуницирају. Луткарство се не мења много, сачуване су марионете, гињоли и позориште сенки какви су били. 'Карађоз' у Турској се вековима игра на исти начин. Неке представе се стотинама година не мењају и као такве привлаче публику“, истиче Зоран Ђерић.
У оквиру фестивала биће одржан и Форум за истраживање позоришне уметности за децу и младе чија ће тема бити „Време и одговорност у позоришту за младе”.
Ђерић примећује раскол између теорије и праксе када је у питању став о томе чиме би позориште за децу у 21. веку требало да се бави:
„Теоретичари заговарају разне моделе осавремењавања позоришта и ангажованости уметника у појединим темама, али пракса показује да деца и родитељи и даље боље реагују на класичне теме које су више бајколике него на савремене везане за политичку, националну, здравствену ситуацију. Неће да гледају представе о болестима и разним другим пошастима, већ да уживају у бајколиким световима. Зато верујем да ће бајка остати доминантна у позориштима за децу“.
На Тргу слободе у Суботици биће организовани бројни плесни и други извођачки програми
© Фото : Уступљено Спутњику/Дамир Вујковић
Најзанимљивије из целог света
Награда за животно дело „Мали принц” за изузетан допринос развоју културе и сценске уметности за децу ове године припала је глумици и редитељки Амели Вученовић, луткару, педагогу и публицисти Јелени Ситар и глумцу и редитељу Боњу Лунгову.
У пратећем програму фестивала биће организоване изложбе, промоције књига, филмски програм, радионице, представе ван конкуренције и програми на отвореном.
„Све представе су испуњене до последњег места и верујем да овај фестивал има светлу будућност. За протекле три деценије успели смо да окупимо најважнија позоришта за децу из целог света. Нема земље која није била. Гледали смо класичне кинеске и индијске представе и савремене приче из Европе. Угостили смо велике ансамбл представе и оне са једним глумцем. Успели смо оно најзанимљивије да доведемо и покажемо нашој деци“, закључује Зоран Ђерић.