Дипломата је констатовао повећану војно-политичку напетост на Арктику због неконструктивне политике САД и њихових савезника, посебно у контексту руске специјалне операције у Украјини.
„Курс ка јачању војног потенцијала НАТО-а у овом региону, укључујући и кроз улазак Финске у алијансу и планирано укључивање Шведске у њу, указује на то да су у НАТО-у превагнули војни сценарији за осигурање сопствене безбедност у северним географским ширинама на штету безбедности других земаља“, рекао је он.
Москва ће, упозорио је Корчунов, одговорити на ове изазове и претње „скупом неопходних мера, укључујући и превентивне, које произилазе из задатака“ које је Владимир Путин унео у Концепт спољне политике, као и Стратегије развоја Руске арктичке зоне.
Према његовим речима, Москва ће са своје стране наставити да промовише међусобно поверење на Арктику у интересу осигурања стабилности, конструктивне сарадње и дијалога.
Финска и Шведска су, у контексту догађаја у Украјини у мају 2022. године, поднеле захтеве за улазак у НАТО. Финска је 4. априла постала 31. чланица алијансе. Шведска апликација још увек није добила коначно одобрење Мађарске и Турске. Шведска је, као чланица Европске уније, у преговорима са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом пристала да, у замену за ратификацију апликације, помогне у интензивирању процеса приступања Турске ЕУ. Истовремено, генерални секретар НАТО-а је истакао да питања приступања Шведске НАТО-у и приступања Турске ЕУ „нису међусобно повезана“.
У августу је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг рекао да је оптимиста да ће се Шведска придружити алијанси ове јесени.