Налаз, представљен на јесењем састанку Америчког хемијског друштва, могао би да буде користан јер је тешко пронаћи изворе за биоразградиве полимере који немају друге конкурентске употребе.
„Већ 20 година, моја група је развијала методе за трансформацију природних производа – као што је глукоза добијена из шећерне трске или дрвећа – у разградиве, сварљиве полимере који не опстају у животној средини“, рекла је главни истраживач, Карен Вули, из тексашког универзитета.
„Али ти природни производи се црпе из ресурса који се такође користе за храну, гориво, изградњу и транспорт. Тако смо дошли на идеју да би могла да користимо отпадне производе који су остали од узгоја црних мува.
Ларве мува садрже протеине и друга хранљива једињења па се узгајају за исхрану животиња, а разграђују отпад па се и за то узгајају.
Међутим, одрасле муве су мање корисне и након кратког животног века се одбацују.
Истраживачки тим покушава да искористи мртве муве да направи корисне материјале од отпадног производа.
Истраживачи су открили да је хитин, полимер на бази шећера, главна компонента мува која јача љуску или егзоскелет инсеката и ракова. Љуске шкампа и ракова се већ користе за екстракцију хитина. Истраживачи су рекли да се хитин у праху из мува чини чистијим од оног из ракова, а добијањем хитина од мува избегава се могућност алергија на морске плодове.
Од хитина мува, тим је направио хидрогел који може да апсорбује воду 47 пута већу од своје тежине за само један минут. Овај производ би могао да се користи у земљишту за обрадиве површине за складиштење кишнице, а затим и за постепено ослобађање влаге током суше.
„Овде у Тексасу, често имамо поплаве или суше, па сам покушавала да смислим како можемо да направимо суперупијајући хидрогел који би то могао да реши“, рекла је Карен Вули.
Научници се надају да ће ускоро моћи да од мува створе биопластику попут поликарбоната или полиуретана, који се традиционално праве од петрохемикалија, преноси Гардијан.
„На крају крајева, желели бисмо да инсекти једу отпадну пластику као извор хране, а затим бисмо поново прикупили њихове компоненте да бисмо направили нову пластику. Дакле, инсекти не би били само извор, већ би такође конзумирали одбачену пластику“, објашњава научница.