„Све нас је само љубав обавезала да будемо овде. Потпуно спонтано, коме год сам рекао, сви су били пресрећни и захваљивали су ми се што сам их позвао. Многи знају, били су у манастиру, драго им је да могу да буду од користи, од помоћи у овој обнови манастира, осликавању фресака. Прилажемо, не очекујући ништа заузврат, уградићемо се у нешто што је веће од свих нас, што ће надживети и наше време и многа будућа“, каже Небојша Дугалић, који је за обнову манастира Светог Луке окупио сам врх српског глумишта.
Светиња која нас све изграђује
Поздраве и благослов патријарха српског Порфирија присутнима је пренео владика новобрдски Иларион, који је говорио о манастирима као небеским градовима у којима су се окупљали првих хришћани, када су то коначно могли да чине слободно.
„Сестре монахиње су себе принеле Христу и уградиле себе у ту светињу која њих, а и све нас изграђује. По надахнућу вечне лепоте божије, украшавају га, и то га украшавају уметници из далеке, нама драге Белорусије, те нетакнуте чисте Русије. Из ње нам долазе уметници који сведоче о нетакнутој лепоти, пре свега наше вере, нетакнутом лику Христовом, о коме говори Достојевски. И заиста, онај ко је видео живопис који је до сада урађен, може само да се радује што тако нешто постоји“, рекао је епископ.
Благослов Светог Луке
Академик Матија Бећковић је подсетио на присуство благослова Светог Луке на простору на коме се налази овај, много пута разаран и обнављан манастир.
„Најважнија реч Светог Луке је, наше је оно што дајемо другима. На Лучиндан је преминуо Свети Петар Цетињски, на Лучиндан је преминуо Свети Петар II Његош, у његове дане. У наше време, представио се митрополит Амфилохије морачки, јасновидац. То су била сва чуда Светога Луке у наше време. Великолучинско братство има и своје манастире од којих је овај у Жупи Никшићкој, који је претрпео и највеће понижење, а доживеће и највећу славу“, истакао је Бећковић.
Манастир Светог Луке у Жупи Никшићкој био је зборно место и духовни стожер српског народа никшићког краја кроз векове. Све до завршетка Другог светског рата, када је манастир претворен у мотел.
После затварања мотела, манастир је једно време био пуст, да би се почетком 1997. године благословом блаженопочившег митрополита Амфилохија, у њега дошла игуманија Ефимија, са седам сестара из Манастира Ћелија Пиперска. Тако је почела обнова монашког живота и самог манастира.
Академик Матија Бећковић и игуманија манастира Светог Луке Ефимија
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Поред Небојше Дугалића у уметничком делу програма донаторске вечери наступили су Бранислав Зеремски, Александар Срећковић, Андреј Шепетковски, Небојша Илић, Радивоје Буквић, Слобода Мићаловић и Иван Босиљчић, као и вокално-инструментални састав "Фенечки бисери" и Павлина Радовановић.
Донаторској вечери у МТС дворани присуствовале су и игуманија Ефимија и сестре манастира Светог Луке у Жупи Никшићкој. Данас их је у овој светињи чак 27, годинама својим радом, продајом икона и других предмета обнављају велику светињу.