Савет безбедности Уједињених нација требало би да се реформише како би се повећала његова ефикасност, саопштио је портпарол Кремља Дмитриј Песков коментаришући иницијативу америчког председника Џозефа Бајдена да се прошири СБ УН.
И Русија, и САД за проширење Савета безбедности
„Разговор о проширењу СБ УН треба покренути, Русија је више пута о томе говорила“, рекао је Песков и подсетио да је за тако нешто потребан консензус свих чланица.
Осим тога, како је приметио Песков, Савету безбедности УН потребна је и већа инклузивност „са становишта учешћа управо оних држава које су недавно добиле додатну улогу и имају много већи утицај на светску безбедност, светску економију и све више се чују“.
Раније је саопштено да ће амерички председник Џозеф Бајден у свом говору на 78. заседању Генералне скупштине УН потврдити жељу Вашингтона да се прошири Савет безбедности. По америчком предлогу, нове сталне чланице Савета безбедности требало би да буду Индија, Немачка и Јапан.
Уместо Немачке и Јапана, Бразил и афричка земља
За Русију, Индија као нова стална чланица Савета безбедности није спорна, али проблем је што Американци рачунају на своје савезнике, чланице тзв. колективног Запада – Јапан и Немачку и тај предлог не може да се узме ни као принцип ни као критеријум, каже за Спутњик дипломата Зоран Миливојевић.
Европа која је најмањи континент има два стална члана Савета безбедности, односnо три са Русијом и ту не постоји простор да се Немачка квалификује за стално чланство, јер „није више лидер ни у Европској унији, а ЕУ више није фактор од глобалног утицаја“.
Две најмногољудније земље на свету – Кина и Индија апсолутно заокружују интерес Азије, тако да је Јапан сувишан. А оно што недостаје Савету безбедности су по једна земља из Африке и Латинске Америке.
„Апсолутно би ту требало трaжити простор за попуну како би сви критеријуми били заступљени и како би заиста тај глобални аспект био заступљен на најравноправнији могући начин. Због тога кандидатура, рецимо Бразила, који је чланица БРИКС-а и свих важних међународних институција, као најзначајнијег представника Јужне Америке мора бити у првом плану. Друго, Африка мора бити заступљена, питање је избора али мислим да би то требало оставити Африци.“
Критеријуми би морали бити континентална заступљеност у пуном смислу тако да сви континенти буду заокружени, као и равноправност јер не може Европа бити доминантна пријемом још једног члана на рачун Африке и Латинске Америке. У том смислу, руски предлог је ближи ономе што би одговарало интересима и равноправности на глобалном плану.
Пита се Кина а не Француска и Британија
Да би се реформисао Савет безбедности потребан је компромис између Русије и САД који, према Миливојевићу, у овом тренутку не изгледа могућ ни по једном питању. Међутим, оно што у овом тренутку има значај и тежину и што је помак јесте то да се дебата отворила.
„А онда иде питање усаглашавања и то зависи од развоја ситуације на глобалном плану и од новог поретка с једне стране, а са друге стране од процедура. Ту су процедуре јако компликоване и требало би видети шта мисли Кина о свему томе. Више се не може без Кине одлучивати на глобалном плану. Чак ни начелно а камоли у неком питању усаглашавања. И не могу се поредити Кина, Француска и Велика Британија, нипошто. Утицај Француске је минималан, то видите кад погледате шта се дешава у Африци и питате се о чему Француска може да одлучује и у чије име. Британија исто тако. Према томе, те коцкице морају да се сложе.“
Међутим, истиче Миливојевић, кључна ствар је само отварање дебате и консензус великих да то има смисла ради очувања светског поретка.
Америка поново признала Повељу УН
Ако се Американци слажу да се разговара о Савету безбедности и његовом проширењу, то значи да су се вратили на поредак који подразумева Уједињене нације и Повељу УН, а то је важна чињеница и највећа потврда да се свет мења, да је мултиполаран и да нема доминације само једне стране.
На питање да ли би се УН могле распасти као Лига народа о чему се доста писало у последње време, Миливојевић подсећа да је Лигу народа напустила Немачка да би се наоружала и кренула у нови рат. А Уједињене нације би се могле распасти само ако би то учинила једна од две супротстављене нуклеарне велесиле Русија и САД, или евентуално ако би то урадила Кина.
„У другим условима мислим да то није могуће али сама ова чињеница показује да на свету у овом тренутку не постоји механизам који би могао да делује. Без обзира да ли ефикасно или не, али да може и има инструменте да делује и који колико-толико обједињује већину света. А све се више враћамо на тај механизам, на Повељу УН-а. Сад се ти исти Американци куну у Повељу кад говоре о Украјини. Према томе, ипак су ствари некако на земљи, битно је да се успостави равнотежа снага а ми сад идемо ка томе. Немамо униполарни свет а некако се формира равнотежа снага. Са руском интервенцијом се показало да свет није униполаран и у мери у којој се успостави равнотежа снага нема опасности са искакањем, а онда и Уједињене нације могу наставити да живе“, закључио је Миливојевић.