Портпарол је нагласио да је Кремљ забринут због оштре ескалације напетости у Нагорно Карабаху и почетка борбених дејстава.
Песков је такође рекао да Кремљ жали што у региону Нагорно Карабаха већ има жртава, а обнављање борбених дејстава је озбиљан изазов и претња цивилима.
„Оно што је за нас примарно у светлу дешавања војне операције коју спроводе оружане снаге Азербејџана је осигурање безбедности цивила у Карабаху, ради се наравно о јерменском становништву. У том циљу морају бити предузете све неопходне мере“, објаснио је Песков.
Према његовим речима, руски војници, који су тамо распоређени, покушавају да врате процес решавања питања Нагорно Карабаха у политичко-дипломатске оквире. Једина основа за то је раније потписани трилатерални документи између Москве, Јеревана и Бакуа.
Песков је такође истакао да су руске снаге у контакту и са јерменском и азербејџанском страном, а могући су контакти и на вишем нивоу.
Он је на питање новинара да ли је Азербејџан раније упозорио Русију о операцији коју спрема у Нагорно Карабаху одговорио да не може то да потврди.
Пашињан оптужио Баку за кршење контакт линије
Јерменски премијер Никол Пашињан оптужио је Азербејџан да тежи да прекрши контакт линију у Нагорно-Карабаху и преузме контролу над насељима.
Он је у објави на друштвеним мрежама оценио да је Азербејџан почео етничко чишћење у Нагорно-Карабаху и да је доказ тога саопштење Бакуа о омогућавању коридора за повлачење становништва.
Према Пашињановим речима, због настале тешке ситуације требало би да реагују руски мировњаци, као и међународна заједница.
У међувремену, јерменски премијер разговарао је са америчким државним секретарем Ентонијем Блинкеном и француским председником Емануелом Макроном о ситуацији у Нагорно Карабаху.
Јерменска државна агенција „Арменпрес“ саопштила је да су два цивила погинула а 26 је повређено у Карабаху у светлу заоштравања ситуације.
Јединствени информациони центар непризнатог Нагорно-Карабаха обратио се Бакуу с предлогом обуставе ватре и отпочињања преговора.
Претходно, око 500 становника Јеревана изашло је на протест испред зграде Владе Јерменије због ситуације у Нагорно-Карабаху, преноси локална телевизија „24ТВ“.
У међувремену Пашињан се огласио и рекао да се „са разних страна“ чују позиви на државни удар у Јерменији.
Министарство одбране Азербејџана објавило је раније да је покренуло „локалну антитерористичку операцију“ против јерменске војске у Нагорно-Карабаху. Азербејџанска војска наводи да се у оквиру активности користи високопрецизно оружје и да су мете војни објекти.
Нагорно Карабах
Нагорно-Карабах је регион у Закавказју који је дуго времена предмет територијалног спора између Јерменије и Азербејџана. Већину становништва у Нагорно-Карабаху чине Јермени. Регион је 1923. године добио статус аутономне области у саставу Азербејџанске Социјалистичке Совјетске Републике. Године 1988. појавио се покрет за уједињење с Јерменијом, а 2. септембра 1991. године проглашена је независност од Азербејџана и име промењено у Нагорно-Карабахску републику. Од 1992. До 1994. године Азербејџан је покушавао да стави самопроглашену републику под своју контролу. Реч је о правим војним акцијама током којих је погинуло до 30.000 људи. Две стране су 1994. године постигле договор о прекиду ватре, али статус републике није био решен. Крајем септембра 2020. године у Нагорно Карабаху су обновљене борбе.
У ноћи 10. новембра Азербејџан и Јерменија су уз подршку Москве постигли договор да се у потпуности обустави ватра, да снаге остану на положајима које су заузеле и да се изврши размена заробљеника и тела погинулих. У региону, укључујући Лачински коридор, распоредили су се руски мировњаци.
Прошле године Јереван и Баку су уз посредовање Русије, САД и ЕУ почели преговоре о будућем мировном споразуму. Крајем маја ове године премијер Јерменије Никола Пашињан је изјавио да је Јереван спреман да призна суверенитет Азербејџана у совјетским границама, односно, заједно са Карабахом.
Руски председник Владимир Путин је у септембру указао да је јерменско руководство, практично, признало суверенитет Азербејџана над Карабахом. Азербјеџански лидер Илхам Алијев је рекао да Азербејџан и Јерменија могу да потпишу мировни споразум до краја године ако Јереван не промени своју позицију.