Овакав став заснива се на веровању да би потрошња могла да падне јер се уштеђевина коју су Американци акумулирали током пандемије ковида смањује. С обзиром на то да лична потрошња чини отприлике 70 одсто америчке економије, њено смањење би представљало озбиљан проблем.
Друго, цене нафте поново расту и попеле су се на више од 90 долара по барелу достигнувши ове недеље десетомесечне максимуме. Неки аналитичари са Волстрита не искључују да би бенчмарк Брент могао да достигне 100 долара „на кратко“ усред смањења производње и геополитичких тензија.
Према америчким медијима, изгледа да се цене бензина приближавају износу од, у просеку, четири долара по галону што додатно може да утиче на смањење потрошње грађана.
Штавише, више цене енергената могу да убрзају инфлацију, што ће навести Федералне резерве да каматне стопе држе неко време на високом ниводу. Није тајна да високи трошкови задуживања коче привредни раст, подсећа „Спутњик интернешенел“.
У јулу, Фед је повећао стопу за 0,25 одсто, односно одређена је референтна каматна стопа за зајмове у распону од 5,25 до 5,50 одсто. После овог повећања, просечна стопа кредитних картица сада је виша од 20 одсто - што је највиши ниво до сада. Иако се очекује да ће америчка централна банка ове седмице одустати од повећања каматних стопа, даља повећања у будућности се не искључују.
Трећи разлог скептицизма аналитичара је чињеница да су банке ограничиле кредитирање предузећа усред повећања каматних стопа Федералних резерви. Према писању америчке штампе, читав низ националних банака пооштрио је стандарде за комерцијалне и индустријске кредите, а пословно кредитирање је од суштинског значаја за економски раст.
По свему судећи, америчка економија је у проблему, али администрација америчког председника Џозефа Бајдена и даље избегава да упозори на могућу рецесију што је и разумљиво с обзиром на то да је он најавио да ће ућу у трку за Белу кућу на изборима 2024. године. Тако он тврди да „бајденомика“ функционише иако само 36 одсто Американаца одобрава његов начин управљања економијом.
У међувремену, комитет Националног бироа за економска истраживања, који се сматра званичним арбитром за ова питања, дефинише рецесију као значајан пад активности националне економије који траје више од неколико месеци.
Према америчким медијима, за проглашење таквог стања може бити потребан чак 21 месец, пошто би Комитет проценио различите податке и одмерио све предности и недостатке. Ипак, ако је реалност таква како је описују поменуте чињенице онда су изјаве Бајдена и његове администрације ирелевантне.