У случају да га дуже време посматрамо, можемо да задобијемо тешка оштећења вида иако је од нас у просеку удаљено око 150 милиона километара.
Дакле, врло је тешко поближе проучавати ову звезду, али соларна сонда НАСА „Паркер“ успела је да постигне такав подухват. Пролетела је тачно кроз једну његову огромну ерупцију и све снимила камером. Ради се о првом снимку из близине оваквог типа соларне експлозије, пише „Бизнис инсајдер“.
Снимак из „прве руке“
На видео-снимку, односно низу фотографија снимљених уређајем Wide Field Imager for Parker Solar Probe (WISPR), коју су објавили научници са института Johns Hopkins Applied Physics Laboratory, светска јавност има прилику да види како из „прве руке“ изгледа посебно снажно избацивање такозване короналне масе (ЦМЕ).
НАСА наводи да је ЦМЕ који је 5. септембра 2022. године погодио соларну сонду „Паркер“ било једно од најснажнијих до сада забележених коронарних избацивања масе, али срећом по научнике, али и по јавност, сонда је успела да пролети тачно кроз огромну ерупцију – и преживи. Чак је успела да сними догађај.
Постоји много врста соларних ерупција. И у сунчевим бакљама и ерупцијама короналне масе долази до велике експлозије енергије, али се заправо ова два феномена поприлично разликују, мада знају да се догоде у исто време. Заправо, најјаче бакље су готово увек у корелацији са избацивањем короналне масе.
Али споменуте ерупције емитују различите ствари, изгледају и путују другачије и имају различите учинке на оближње планете, објашњава НАСА.
Померања у унутрашњости Сунца и последице по Земљу
Оба феномена настају када померања у унутрашњости Сунца изобличе његово магнетно поље. Магнетна поља се тада експлозивно престројавају, избацујући огромне количине енергије у свемир.
Овај феномен може да изазове изненадни бљесак светлости - соларну бакљу. Бакље могу да трају неколико минута до више сати и садрже огромне количине енергије. Путују брзином светлости и потребно им је осам минута да стигну до Земље. Магнетна изобличења могу да створе и другачију врсту експлозије која у свмемир избацује соларну материју, односно короналну масу.
Могло би се рећи да бакље више личе бљеску из нека машине, који може да се види с било којег места. ЦМЕ је попут топовске кугле која се креће у одређеном смеру и погађа само циљано подручје. Односно, ради се о огромном облаку намагнетисаних честица избачених у свемир.
Врућем материјалу (плазма) из ЦМЕ-а потребна су и до три дана да стигне до Земље. Ова два феномена имају различите последице на људе и планету Земљу.
Енергија из бакље може да поремети подручје атмосфере кроз које путују радио-таласи. То може да доведе до деградације и, у најгорем случају, привремених нестанака навигационих и комуникационих сигнала.
С друге стране, ЦМЕ може да поремети Земљина магнетна поља стварајући струје које терају честице према Земљиним половима. Када оне реагују са кисеоником и азотом, подстичу стварање поларне светлости.
ЦМЕ може да утиче и на нашу технологију, односно наруши радио-таласе високе фреквенције, што може да утиче на функције џи-пи-еса. Магнетне осцилације такође могу да створе електричне струје у комуналним мрежама које могу да преоптерете електро-енергетске системе.
Шта је сонда „Паркер“
Сонда „Паркер“ је посебно дизајнирана за проучавање Сунца. Не само да се ради о најбржој свемирској летелици у историји, већ може да приђе изузетно близу Сунцу и преживи тако опасно путовање.
„Знали смо од почетка да ће соларна сонда „Паркер“ летети кроз ЦМЕ“, рекао је Џим Кинисон, инжењер система мисије „Паркер“.
Наиме, НАСА је дизајнирала сонду да издржи високе температуре у близини Сунца. Свемирска летелица је опремљена прилагођеним топлотним штитом, као и аутономним системом који штити уређај од емисија са Сунца.