Oвај паразит чије је латинско име Dicrocoelium dendriticum преузима контролу над мозгом мрава и тера их да се пењу и чврсто држе за врх влати траве како би их појеле стока или јелени, на пример. Овај паразит има изванредан животни циклус током којег иде од пужева и мрава до биљоједа који се хране травом.
Лукавост паразита
Истраживачи са Универзитета у Копенхагену (УЦПХ) у Данској коначно су открили нешто мало више о томе како ради овај мали паразит, наводи се у саопштењу УЦПХ. Овим открићима повећава се знање о паразитима, који су можда најраширенији организми на земљи, наводе они, преноси phys.org.
За мраве који су заражени овим паразитом може бити невероватно да се пењу на врх влати траве где их гутају биљоједи, али је то њихова реалност. И тог кретања нису свесни јер Дикроцелијум дендритикум преузима контролу над њиховим мозгом.
Истраживачи са Одељења за науке о биљкама и животној средини Универзитета у Копенхагену открили су да је начин на који паразит то успева још лукавији него што се мислило.
„Терање мрава да се пењу високо на траву да би их стока или јелени појели током сумрака и свитања, а онда спуштање на земљу током других делова дана како би се избегли смртоносни зраци сунца је веома паметно. Наше откриће показује да су ови паразити много софистициранији него што се мислило“, рекао је професор Брајан Лунд Фреденсборг, који је спровео истраживање са својим бившим студентом, а сада докторандом Универзитета Вагенинген у Холандији Симоном Нордстранд Гаске.
Студија је управо објављена у журналу „Behavioral Ecology“.
Како се мрави понашају под утицајем паразита
Истраживачи су обележили неколико стотина заражених мрава и пратили њихово понашање.
„Било је потребно доста спретности да се залепе боје и бројеви на задњи део мрава, али нам је то дозволило да их пратимо током дужег периода“, рекао је Брајан Лунд Фреденсборг.
Они су затим пратили понашање заражених мрава у зависности од светлости, влажности, времена и температуре. Било је јасно да све то има утицај на њихово понашање.
Када је температура нижа, они су се пели на врх влати траве, а кад је скакала, спуштали су се.
„Открили смо јасну везу између температуре и понашања мрава. Шалили смо се да смо нашли зомби окидач“, рекао је Брајан Лунд Фреденсборг.
Када овај паразит зарази мрава, неколико стотина њих напада његово тело, али само један стиже до мозга. Остатак се крије у абдомену.
„Може се десити да у абдомену чекају стотине паразита како би их мрав пренео до следећег домаћина. Обмотани су капсулом која их штити од стомачне киселине домаћина, а паразит који је преузео контролу над мравом умире. Могло би се рећи да се жртвује за друге“, рекао је Брајан Лунд Фреденсборг.
Животиње које нападне Дикроцелијум дендритикум пате од обољења јетре.
„Историјски гледано, мало су паразити били у жижи научника иако постоје научни извори који тврде да су они најраширенији облик живота. Разлог за то је што их је тешко испитивати. Упркос томе, они су важан део биодиверзитета јер мењају понашање домаћина и могу да одлучују шта ће ко да једе“, рекао је Брајан Лунд Фреденсборг.