Напад на Крим и коментар Владимира Путина: Шта заправо смера Илон Маск? /видео/

Управо тако Илона Маска – као Наполеона нашег времена с опсесивно-компулсивним поремећајем и свесним недостатком емпатије – ових дана описује омиљени историчар западног мејнстрима Најал Фергусон, представљајући се као његов дугогодишњи и то породични пријатељ.

Маск му узвраћа да нису они никакви пријатељи – срели су се тек пет-шест пута у животу, појашњава – и тврди да није Наполеон. Уосталом, ваљда сам најбоље зна шта је а шта није; а шта јесте, свима који нису он остаје само да нагађају.

Ако се о човеку може судити по његовим непријатељима, вреди споменути једног од истакнутијих које је Маск идентификовао као такве. „Сорошева организација изгледа да не жели ништа мање од уништења западне цивилизације“, твитовао је Маск ових дана.

Узгред буди речено, слично мишљење, и то не по први пут, истовремено је исказао и бивши (а можда и будући) председник Америке Доналд Трамп. „Не смемо да дозволимо да овај размажени мали дегенерик победи. Његов отац контролише тужилаштва у Америци. Они уништавају нашу земљу“, поручио је Трамп поводом најаве дотичног малог дегенерика Алекса, размаженог сина и наследника свог познатијег оца Џорџа Сороша, да ће своје ресурсе ставити у службу Трамповог пораза на председничким изборима у САД идуће године.

И још један занимљив детаљ о Сорошу. „Ово је тако погрешно“, нашао је времена ових дана Илон Маск да прокоментарише текст „Волстрит џорнала“ под насловом „Милијардери покушавају да смање светску популацију“.

Текст је, иначе, објављен још 26. маја 2009. године, што наравно привлачи додатну пажњу јер, евидентно, нема видљивог непосредног повода да се сад коментарише овај текст од пре 14 година у коме је описан један неформални састанак Џорџа Сороша, Била Гејтса, Дејвида Рокфелера и неколицине других милијардера.

Они су том приликом, иначе, разговарали о „успоравању раста броја становника на свету“, и наводно се сложили са Гејтсом да „превише становника на планети представља проблем“. Поједини десничарски блогери, наводи се даље, „почели су да нападају милијардере јер формирају тајно друштво за стерилизацију“, но, тврдио је тада „Волстрит џорнал“, „нема стварних планова за наставак ових разговора“. Интригу у том смислу, ипак, појачава податак да је поменути текст избрисан са сајта „Волстрит џорнала“, но, како интернет све памти, и даље га је могуће пронаћи сачуваног у архивама...

Будући да се Маск на овакав начин осврће на своје колеге милијардере, а и осим тога има десеторо деце и редовно се буни против излагања своје и туђе деце либералној ЛГБТ+ агенди, ваљда је потпуно очекивано што је стао на страну осредњег комичара али зато немилосрдног критичара либералног западног естаблишмента Расела Бренда, који је ових дана на жестоком удару синхронизоване кампање тог поретка који оштро критикује.

А и претходно је, као што је познато, Маск на својој платформи пружио уточиште Такеру Карлсону након што је најгледанији политички коментатор у Америци прогнан са „Фокс“ телевизије. Додуше, ово се показало као изузетан пословни потез и за једног и за другог.

А кад смо код прогањаних, треба споменути и да је извесну симпатију Маск исказао и за Србе; не само што Николу Теслу ставља испред Алберта Ајнштајна, Марије Кири и Стивена Хокинга, већ уме да напомене да су Теслини родитељи били Срби.

Но прави бес свих оних што прогањају Србе, Расела Бренда или Такера Карлсона Илон Маск је изазвао признањем да није дозволио да његов сателитски систем буде активиран за потребе украјинског напада на руски Крим.

„Гардијан“ је, примера ради, објавио текст професора с престижног Јејла који је некаквом менталном вратоломијом дошао до закључка да је Маск тиме свет довео ближе нуклеарном Армагедону, уз оптужбе да „шири руску пропаганду“ те да се „приближава заједничкој фашистичкој позицији с Путином“, чија је, такорећи, марионета. Кудикамо озбиљније, демократска сенаторка Елизабет Ворен затражила је хитну конгресну истрагу како би се „осигурало да спољну политику води влада а не један милијардер“, а некадашњи писац председничких говора Дејвид Фрум поврх тога захтева да се Маску одузму уговори с Владом САД.

Остала је, са (свим) тим у вези, недовољно разјашњена и недавна тврдња магазина „Њујоркер“ да је Маск лично разговарао с председником Русије који га је пре неки дан назвао „нарочитом личношћу“ и „талентованим бизнисменом“, а остао му је запамћен и прошлогодишњи мировни предлог да се на Криму и у Донбасу спроведе референдум под надзором УН-а, а да оно што од Украјине остане буде неутрално.

С друге стране, међутим, како и сам признаје, управо Масков сателитски систем представља „кичму комуникација украјинске војске“ у њеном рату против Русије, укључујући и борбене дронове, при чему је број „Стар линк“ терминала, открива шпански „Паис“, у последњих 9 месеци увећан са 23 на 42 хиљаде.

А вреди подсетити и на писање „Л.А. Тајмса“ који је још 2015. израчунао да су америчке власти спонзорисале настанак Масковог царства са скоро 5 милијарди долара субвенција.

Какве су обавезе из тога проистекле? У чијем интересу заправо ради Илон Маск? И који му је крајњи циљ?

О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили публициста Марко Танасковић и филозоф Никола Танасић.

(погледајте видео)