Велика олакшица за Србију и Србе у овом тренутку, кад је Немачка у питању, сматра новинар Жарко Ракић, јесте светска ситуација - поломиће они зубе на Русији, на Кини, неће ни стићи да се баве Србијом и да покушају да реализују оно што су замислили.
А да амбиције Немачке на Балкану нису спласле говори не само изјава канцелара Олафа Шолца да је агресија на Југославију једнако важна прекретница за Немачку као и њена подршка Кијеву у сукобу у Украјини, већ и француско-немачки план за косовско питање, покушај обрачуна Немца Кристијана Шмита са Републиком Српском, кадрирање немачког амбасадора по Подгорици који би по сваку цену да Србе избаци из будуће црногорске владе...
Немци слепо следе политику САД
Ракић је, међутим, уверен да ће услед глобалних прилика Немачка веома брзо упасти у такве проблеме, као и да ће Европа постати периферија новог човечанства, новог планетарног поретка и да ће онда заглављени у свом пропадању и неспособности да се из тога извуку једноставно оставити на миру Србију и Србе јер ће схватити да морају да воде рачуна о себи.
„Ваљда ће доћи тај тренутак кад ће оставити по страни своје империјалне снове, снове о освети или прекомпоновању европског или светског поретка, ништа им не иде на руку“, истиче новинар.
Он истовремено сматра да се оштрији однос Немачке према Србији и Србима у последње време може објаснити и чињеницом да је, као и друге чланице НАТО, постала вазал САД и да слепо следи њихову политику - Немачка сама не може да буде вођа и барјактар, али је чињеница да је у првим редовима не само помоћи Украјини и учешћа у рату против Русије, него и на другим местима.
„На Балкану се додуше не баве војним интервенцијама и претњама него користе друге методе, и то под окриљем дипломатије, посредништва, економије. Све то је на столу тако да је очигледно да оно што смо некад имали, Дранг нах остен (поход на исток), прича која је поражена, они од тога очигледно не одустају. Зато што то раде за неке своје савезнике. А имају проблем са Србијом“, констатује Ракић.
Покушај Немаца да скину стигму кривице
Историчар, професор Миле Бјелајац још једно објашњење дипломатске офанзиве Немачке против Срба види у њеној потреби да не живи под хипотеком стигме за кривицу у два светска рата због и да нађе неке друге кривце на које ће транспоновати своју лошу прошлост.
„Ту су се стицајем разних околности нашли Срби тако да су сви они тешки симболи немачког учешћа у Другом светском рату, немачких злочина, наједном постали квалификатив српске стране“, упозорава историчар и подсећа на покушаје да се пред НАТО агресију против СР Југославије наметне прича о српском „холокаусту над Албанцима“, али и на раније покушаје ревизије историје Првог светског рата с циљем да се скине кривица с Немаца.
Бјелајац истиче и да је Немачка активно и скоро отворено укључена у балканске кризе, почев од рушења Југославије, па надаље.
„Кад је у питању Косово, немачки БНД је од 1992. имао пункт у Тирани који је директно био задужен за контролу ствари на КиМ, а касније они контролишу обуку ОВК. У самој Немачкој подржавају владу Бујара Букошија у емиграцији. Министарство спољних послова Немачке је такође од 1993. успоставило везе на КиМ са паралелним органима Ибрахима Ругове. Према немачким подацима, директно од 1996. учествују у опремању, обуци, надгледању формирања ОВК. На седници Савета за имплементацију мира Немачка први пут, иако то није тема дневног реда, отвара питање Косова. Онда иде залагање за де факто кршење ембарга УН на испоруку оружја странама - Немачка то саботира кад је у питању ОВК. Немачка као председавајући Савета Европе 18. марта склања у страну и не дозвољава да се објави анализа финских патолога у случају Рачак“, набраја само неке чињенице Бјелајац.
Он констатује и да су управо Немци први на савету НАТО тражили улитиматум СРЈ који ће бити подржан од стране претње војном интервенцијом, и први који су се заложили за ту војну интервенцију.
Такође, прве жртве немачког доласка на КиМ по доласку Кфора у јужну српску покрајину су, додаје он, пале у Призрену - њихова патрола је убила неколико српских полицајаца иако није било никаквих разлога за то.
Немачка - окупирана држава
На питање, како објашњава да Немачка с таквом хипотеком на Балкану даје себи за право да преузима улогу „лошег полицајца“ и да дели лекције Србима, Ракић не искључује да је то последица управо историјских пораза које су доживљавали на Балкану, али напомиње да не треба сметнути с ума да је Немачка данас окупирана држава:
„Чим имате тамо стране базе очигледно да нешто није у реду са њеним суверенитетом. На њеној територији се налази нуклеарно оружје САД над којим они немају никакву контролу и заиста се поставља питање у којој мери они могу да делују самостално и да воде неку своју спољну политику.“
Берлин притом, напомиње овај експерт, већ дуго сматра да је економски џин, а политички патуљак и у том светлу покушава да издејствује реформу Савета безбедности и постане стална чланица, што сад помиње и амерички председник Џозеф Бајден.
„И одједном се Немачка ту појавила у улози да без ње не може ништа да се реши на Балкану. Али шта има да се реши кад су они део проблема, а не део решења. Ако је неко био међу барјактарима разбијања бивше СФРЈ онда је све потпуно јасно... Немачка у сенци рата у Укајини покушава да се наметне из својих историјских и стратешких разлога као кључни фактор за решавање ситуације на овим просторима, али тако да маше причом о великој Србији, а онда мирно пређе преко приче о великој Албанији“, примећује Ракић.
Он уочава још једну димензију немачке политике - у принципу су веома прагматични кад је реч о њима, али кад гледају друге народе и земље тешко је отети се утиску да све раде са висине:
„Тај мит о аријевској раси никад нису потпуно напустили и сада све што раде, раде из беса јер су наједном изгубили јефтине сировине, уздрман је њихов економски статус, а нема наговештаја да то може да буде промењено у скоријој будућности.“