Нови индоевропски језик откривен је на локалитету Хатуша, које је на Унесковој листи светске баштине и налази се у централном делу данашње Турске. Хатуша је била престоница Хетитског царства, које је било велика сила у западној Азији током касног бронзаног доба (1650. до 1200. пре нове ере).
Ископавања на овом локалитету трају више од 100 година под руководством Немачког археолошког института. На том месту до сада је пронађено скоро 30.000 глинених плоча са клинастим писмом. Ове плоче, које су 2001. године уврштене у Унескову светску документарну баштину, пружају богате информације о историји, друштву, економији и верским традицијама Хетита и њихових суседа.
Већина текстова написаних клинастим писмом на овом локалитету написана је хетитским језиком. Ипак, овогодишња ископавања су донела изненађење. У култном ритуалном тексту писаном на хетитском језику скривена је рецитација на до сада непознатом језику.
Професор Даниел Швемер, шеф катедре за античке блискоисточне студије на Универзитету у Вирцбургу у Немачкој, који води истраживање, каже да хетитски ритуални текст упућује на нови идиом, језик земље Калашма. То је област на северозападној граници Хетитског царства, вероватно у области данашњег Болуа или Гередеа.
Откриће још једног језика на овом локалитету није сасвим неочекивано, објашњава Данијел Швемер.
„Хетити су имали јединствено интересовање за бележење ритуала на страним језицима. Такви ритуални текстови, које су написали писари хетитског краља, одражавају различите анадолске, сиријске и месопотамске традиције и језичке средине. Ритуали пружају вредне увиде у мало познате лингвистичке пределе Анадолије из касног бронзаног доба, где се није говорило само хетитским језиком. Тако текстови на клинастом писму из Хатуше укључују одломке на лувијском и палаичком, два друга анатолско-индоевропска језика блиско повезана са хетитским, као и на хатском, неиндоевропском језику. Сада се њима може додати и језик Калашме“, наводи Швемер.
Текст који је откривен, будући да је написан на до сада непознатом језику, у великој мери је још неразумљив. Елизабет Рикен са Универзитета у Марбургу, специјалиста за древне анадолске језике, потврдила је да овај идиом припада породици анадолско-индоевропских језика.
Она наводи да тај језик дели више карактеристика са лувијским језиком, иако је географски ближи области у којој се говорило палајски, објавио је Универзитет Вирцбург.