С обзиром на недавно одржано заседање Генералне скупштине УН и на то да говор јединог западног лидера који је стао за њену говорницу није ни почео нити се завршио Украјином, наш саговорник оцењује да Запад данас ради оно што мисли да треба. Џозеф Бајден је украјинско питање у свом обраћању уметнуо негде између климатских промена и бриге о судбини Светске банке.
САД би да реформишу УН за сопствене циљеве
Танасковић ово образлаже чињеницом да је Америка до сада објавила све што је мислила на плану осуда Русије и да гледа како да Уједињене нације, односно Савет безбедности у перспективи реформише како би постао механизам кроз који би политички могли да врше притисак и решавају оно шта до сада нису могли да реше.
„Сада у први план долази реформа УН, јер је јасно да ова блокада међународне организације не допушта, на сву срећу, некима да заврше посао како би хтели, док с друге стране не може да се предузме ни ништа конструктивно да се ствар реши у складу с међународним правом.“
За УН Танасковић каже да су архаично удружење, и да данас у оваквим околностима, које су практично ратне, не можемо да рачунамо да ће доћи до некаквог решења. Ипак, додаје он, покретање овог питања инспирисано ратом у Украјини говори да се приближавамо тренутку када ће једнога дана бити нужно да се нешто промени, а у свему је најбитнија улога Генералне скупштине која представља целу међународну заједницу.
Бела кућа још не жели конфронтацију с Кином
Бајден се, подсећа наш саговорник, у говору осврнуо на Кину речима да се САД труде да одговорно управљају конкуренцијом како не би дошло до сукоба. Танасковић ове речи ипак тумачи као америчку политику „топлих и хладних тушева“. Американци би, наиме, каже он, јако волели да Кина у већој мери буде резервисана у погледу односа према сукобу у Украјини али то нису постигли. С обзиром на динамику на Далеком истоку сасвим је јасно да је Пекинг веома озбиљно схватио неке ствари и да ништа више неће препустити случају и заваравању.
„У Белој кући су свесни да још није дошао тренутак за било какву озбиљну конфронтацију с Кином и да су Русија и Украјина у првом плану, тако да су Бајденове поруке, с једне стране у складу с позивима на сарадњу и очување мира у свету, а с друге стране шаљу поруку да увек постоји и призвук претње. Да уколико Кина не буде конструктивна у складу с америчким виђењем постоји могућност да се то претвори у сукоб који никоме није потребан. Ипак, прибојавам се да ће тај сукоб једног дана постати неизбежан уколико ствари буду ишле овим током“, нагласио је некадашњи дипломата.
Преговори неопходни али ко ће за преговарачки сто
До тада, сукоб у Украјини, каже академик Танасковић, мора да се приближи неком разрешењу при чему је украјински председник последњи ко ће рећи да је спреман за преговоре, што је и разумљиво, јер добија директиве оних без којих не би ни постојао.
„До преговора ће сигурно доћи али је питање да ли ће у име Кијева уопште преговарати Зеленски или неко други а утисак је да се и САД и колективни Запад полако крећу ка томе да ће неки преговори бити не само могући него и неопходни“, рекао је он.
Кад је реч о могућим мировним преговарачима, он не искључује турског председника Реџепа Тајипа Ердогана али с великом дозом обазривости каже да би и наша земља могла да одигра посредничку улогу у сукобу који већ годину и по дана букти на европском тлу.