Пушкинов музеј - московска ризница уметности /фото, видео/

„Мона Лизу“ Леонарда да Винчија су неочекивано довезли у Пушкинов музеј 1974. године. Слика је била на пут са изложбе из Јапана и у Москву је стигла захваљујући иницијативи тадашњег министра културе СССР-а Екатерине Фурцеве.

Како би заштитили ово ремек-дело направили су посебну витрину од пет слојева стакла и поставили стражу. Људи су у редовима чекали више од седам сати како би на неколико секунди видели слику.

Једна жена је у налету емоција на „Мона Лизу“ бацила букет, одреаговао је систем за обезбеђење, као и стражари, али није била кажњена за ово дело.

Чести су редови испред музеја, јер се излажу и класична и савремена дела. Међутим, музеј је првобитно био замишљен као образовни центар.

Професор Иван Цветајев - познати руски научник, археолог и познавалац уметности, отац песникиње Марине Цветајеве предложио је да се у Москви направи место где би на античким узорцима студенти и љубитељи сликарства и скулптуре могли да се образују без путовања ван земље.

Пушкинов музеј, захваљујући великим стубовима на улазу подсећа на антички храм. Велика експедиција је отишла на Урал како би пронашла одговарајући мермер за њихову изградњу. Међутим, материјал није одговарао и стубови су из Норвешке морем послати у Русију. Архитектонски пројекат је припремио млади експерт Роман Клејн, који је обишао европске музеје и музеје у Египту и Грчкој како би прикупио одговарајућа знања.

Његов задатак је био не само да се направи антички храм, већ да га стилизује тако да се повежу различити декоративни елементи који ће бити хармонично уклопљени у градско окружење. Цветајев је сматрао да на фасади нису потребни кентаури.

Необичан кров од стакла је пројектовао Владимир Шухов. Кров је направљен из два нивоа, омогућава сунчевим зрацима да равномерно осветљавају унутрашњост музеја, али је уједно имао и улогу доброг вентилатора зграде. Лети је у згради било прохладно, а зими је топло. Данас све сале имају климу и осветљење.

На улазу у музеј се налази табла у сећање на Јурија Нечајева-Маљцова. Он је био власник фабрике стакла и издвојио је велику суму за тај пројекат. Финансирао је изградњу стубова и облагање главног степеништа скупим мермером.

Изградња је трајала 13 година. Када је део радова био завршен десио се велики пожар који је уништио већину одливака. Међутим, Маљцов је и даље наставио са спонзорством.

Копија „Давида“ Микеланђела Буонаротија, због својих великих димензија и веома сложеног транспорта, није напуштала Италијанско двориште музеја чак ни за време Другог отаџбинског рата, када је део фонда извежен у Новосибирск и Соликамск.

У близини музеја је 1941. године експлодирала бомба која је уништила део стакленог крова. Италијанско двориште се тада нашло под отвореним небом, а за Давида је изграђен заштитни дрвени корпус.

Основна колекција музеја су класичне скулптуре. Цветајев их је наручивао од европских мајстора, по потреби су их затим украшавали, имитирајући мермер или бронзу.

Прва велика оригинална колекција музеја је била збирка Владимира Голенишева, посвећена Древном Египту. Његова колекција која је имала више од 200 кутија је стигла на отварање музеја.

Слике су у музеј дошле тек 1924. године. Експозиција је временом попуњена радовима Ботичелија, Дирера, Тијепола, Рембранта, Рубенса и других великих мајстора. Део експозиција Пушкиновог музеја се може видети помоћу виртуелних тура на званичном сајту музеја.