Стручњаци су први пут уочили ове чудне трагове 2013. године током истраживања подморског гребена, које је спровео новозеландски Национални институт за истраживање воде и атмосфере (НИВА). Пронашли су их на дубини од 450 метара и дуги низ година нису могли да схвате што је могло да их проузрокује.
Сада су научници из НИВА пронашли решење које се савршено уклапа и има рационалну позадину. Наиме, ови трагови савршено одговарају предњем делу глава неких врста риба познатих као морски мишеви или рилаши. Удубљења у средишту отисака вероватно су трагови угриза које су оставиле те рибе током храњења, када су с дна хватале муљ и усисавале плен.
С обзиром на екстремне дубине на којима рибе мишеви траже храну, њихови трагови храњења ретко могу да се пронађу, наводе из НИВА. Заправо, верује се да до сада није документован процес храњења ових дубокоморских створења у природном станишту, пише Сајенс алерт.
Судећи по отисцима, стручњаци из НИВА претпостављају да рибе лове плен тако да брзим покретом гурну главу у муљ, а затим усисавају устима свој оброк. Неки су отисци плићи од других и вероватно су настали када је риба зграбила рака или сличну животињу на површини песка. Дубљи отисци указују на то да рилаш понекад покушава да ископа плен који се дубље закопао.
Седамдесетих година 20. века научници су видели морског миша како „копа“ по муљевитом морском дну на дубини од око 4.000 метара. Нису схватили због чега то тачно ради, али су претпоставили да ће такво понашање оставити одређену врсту отиска на дну мора. Када су научници из НИВА преклопили неке фотографије риба мишева и подморских трагова „копита“, видели су да се ти облици подударају, наводи се у истраживању.