Денаро је ухапшен 16. јануара, након 30 година бекства, а у време хапшења боловао је од рака дебелог црева, преноси Ројтерс.
Како се његово стање погоршало последњих недеља, пребачен је из затвора са максималним обезбеђењем у болницу, али није тражио медицински третман.
Лекари су престали да му дају храну након што је у петак проглашено да је у неповратној коми.
Денаро је осуђен за бројне злочине, укључујући учешће планирања убиства тужилаца Ђованија Фалконеа и Паола Борселина 1992. године, што је довело до обрачуна државе Италије против сицилијанске мафије.
Поред тога, он се сматра одговорним за бомбашке нападе у Риму, Фиренци и Милану 1993. године у којима је убијено 10 људи, као и за помагање у организацији отмице Ђузепеа Ди Матеа (12), како би покушао да одврати дечаковог оца од сведочења против мафије.
Дечак је држан две године, а затим убијен.
Италијанска штампа назива Денара „последњим кумом“ мафије, а верује се да након хапшења у јануару није дао никакве информације полицији.
Денаро је рођен у југозападном сицилијанском граду Кастелветрано 1962. године, а са 15 година већ је носио пиштољ и био члан мафије, а према полицијским извештајима, са 18 година извршио је прво убиство.
Клан Кастелветрано је био у савезу са Корлеонезима, предвођеним Салватореом „Звери“ Рином, који је постао неприкосновени „шеф шефова“ (capo di tutti capi) сицилијанске мафије, познате као Коза Ностра (Наша ствар).
Денаро је својевремено тврдио да је убио довољно људи да напуни гробље, медији наводе да је са другим мафијашима комуницирао преко шифрованих порука исписаних на папирићима, а које су достављали његови гласници.
Денаро је нестао у лето 1993. и постао најтраженија особа у Италији. У годинама које су уследиле интензивно се за њим трагало.
На крају је установљено да је боравио недалеко од свога родног града Кастелветрана. Дугогодишњим прислушкивањем чланова његове породице и пријатеља, полиција је на крају дошла до Денара и ухапсила га у приватној клиници у Палерму где је дошао на редовни лекарски преглед.