Србија упркос свему мора да настави борбу за заштиту Срба на КиМ на свим дипломатским фронтовима - и кроз наставак политике отпризнавања самопроглашеног Косова, и коришћењем свих ресурса које има на међународном плану – у УН и на осталим форумима а, како истиче политиколог Александар Митић, свакако треба избећи да се упадне у замку да све функционише по плановима Приштине и Запада и да нас они усмераваjу у ком правду треба да идемо.
Митић верује и да би поруке које је председник Александар Вучић упутио са говорнице Генералне скупштине УН, Србија требало да понавља на свим скуповима - и у Бриселу, и на Берлинском процесу, а да никад не заборави да је главна адреса за решавање косовског питања – Њујорк и УН.
Планета се буди
Што се тиче Запада, напомиње дипломата Владислав Јовановић, он ће свакако наставити као и до сада да Србији отежава могућност за пружања отпора, али су околности такве да ни он нема више времена да се труди да нас преломи, јер морају да решавају крупније изазове.
„Не само да им не иде онако како су замислили у Украјини него се планета буди на нови начин који досад није постојао – лавина земаља жели одгушење, слободу самосталног дефинисања себе и своје будућности а овог пута имају предводнике који нису за потцењивање, а имају и упорност, и организацију, и перспективу да надјачају оне с којима се у овом тренутку споре. И то брине Запад, не говоре о томе много али верујем да ће то да буде кочница за многе њихове акције које су раније олако предузимали“, каже бивши министар.
Истовремено, по његовој оцени, Запад у новонасталим околностима ограничава, у односу на Србију, то што више не може као пре да јој замахне томахавком над главом.
„Садашња нова констелација у свету укључујући и украјински случај везује им руке, онемогућава да се баве остатком проблема на Балкану на насилнички начин. Употребиће сва друга средства али не она најгора. То је и пут нашег излаза: треба да будемо мирни, стрпљиви, кооперативни у смислу настављања те игре али не и да прихватимо оно што они траже. А време ће да учини своје и они ће сами полако почети да се приближавају реалнијим могућностима за решење.“
Можда Запад и одустане од Косова...
Јовановић чак сматра да ће то што је руководство Србије истрајно у ставу да ни на који начин не прихвати признање самопроглашене независности Косова у догледној перспективи почети да освешћује и западне центре моћи да тај циљ не могу да остваре и да се онда помире с нечим мање амбициозним.
„Они би могли једног тренутка да напусте идеју независности и задрже се на идеји државности Косова али у том случају требало би да воде разговоре како би то могли да остваре у оквиру Србије. То би могао бити исход нашег чврстог става да нећемо дати сагласност на губитак дела своје територије. Они ће и даље веровати да ћемо ми то моћи и морати да дамо, али немају начина да нас на то физички принуде. Могу покушати економски или смицалицама и покушајима преврата али ни то више није добитнички као што је било пре 5-6 година. У сваком случају, ситуација нам је сложена и тешка али није безизгледна. Ми морамо да останемо при своме упркос свему а на другима је да се томе прилагођавају“, поручује бивши дипломата.
С друге стране, напомиње он, Србија има прозор који досад није користила, а то је јачање економских веза са Русијом, Кином, Индијом и другим земљама, при чему политичкој конфронтацији са Западом може да се придода и косовски проблем који није никакав случај суи генерис него може бити примењен и у другим ситуацијама у свету.
Срби на КиМ „распамећени“ терором Приштине
У осврту на немили догађај на Северу у ком је погинуло четворо Срба и један албански полицајац, Јовановић каже да је то последица тога што је наш народ тамо „скоро распамећен“ вишегодишњим провокацијама и континуираним терором Приштине, чији је циљ био да се Србија наведе да „пређе Рубикон“ и уђе у директан оружани сукоб с НАТО, односно Америком.
„Желе да под притиском свих тих ствари, провокација с Косова плус под притиском спољних и унутрашњих чинилаца, Србија почне да омекшава по питању главног захтева и да буде спремнија на уступке“, објашњава наш саговорник.
Митић се слаже да је на делу координирана акција Запада и Приштине која има два циља: „Први је циљ да Курти покаже да је он тај који контролише безбедност на читавој територији Косова, да је он тај који се пита, не више Кфор него он и његове снаге. Други циљ је да се Србија врати у процес дијалога, иако је Београд заиста дошао и испод црвене линије, и да се примора да прихвати оно што је неприхватљиво.“
Од почетка је био циљ, слаже се и Јовановић, да се Србија потпуно истисне са КиМ и да се убрза процес физичког одвајања Косова од Србије са каснијим покушајем правног одвајања.
„Од тога нису одустали. И цела ова маскарaда са дијалозима је прикривање суштине ствари: од нас се тражи капитулација, да ми потпишемо дефинитивни губитак Косова. Чак кад видите специјалне изасланике. Такође, Квинта је преузела улогу малог политбироа који нама држи лекције и прети кажњавањем у случају да се не понашамо према њиховим очекивањима. Она није делегирана ни од Савета безбедности, ни од ЕУ, али се појављује свуда. То је систем узурпације овлашћења која им нису дата“, примећује саговорник Спутњика.
Он подсећа и да је и Кфор добио задатак да осигура повратак 1000 српских војника и полицајаца, а кад смо то затражили одговорили су да за то нема услова, иако Савет безбедности није дао НАТО пакту дискреционо право да одлучује да ли ће неке мандатне тачке Резолуције 1244 бити испуњене или не.
„ Резолуција каже да морају све тачке да се испуне. Али све што се тицало Албанаца је испуњено, а што се тицало Срба на КиМ није уопште. Тотална пристрасност у корист Албанаца и континуирано непријатељство према српском фактору на КиМ па и према Србији је остало доминирајућа тачка положаја Запада према нама. То се скоро ни не скрива. И сад нашли су погодног Куртија да га користе за још максималнији притисак на Србију да је доведу до тачке зажмури и скочи у неизвесност“, упозорава на крају Јовановић.