Прича о аурорама почиње на Сунцу. Оно се понаша као огромна електрана, при чему се енергија ствара дубоко у његовом језгру, у ком се температура пење на више од 14 милиона степени Целзијусових. Притисак је толики да атоми хидрогена заједно стварају други елемент: хелијум.
Овде почиње магија
Ова нуклеарна активност отпушта енергију, а у неким случајевима снажна магнетна поља успеју да се пробију кроз површину, која се затим охлади, па се појаве тамне сунчеве пеге. Електрични набијени гас - плазма, повлачи магнетно поље још више напоље, па се оно истегне и изокрене, да би на крају пукло, преноси „Национална географија“.
Неколико милијарди тона таласа плазме одвоји се од Сунца, и настаје соларни ветар, који може да постигне брзину од осам милиона километара на час и да након 18 сати стигне до Земље. Овде се дешава магија.
Невидљиви штит - земљино магнетно поље, одбија Сунчев ветар. Магнетна поља збијају се, па гас улази кроз дневне стране магнетног поља и настаје дневна аурора. Магнетна поља се затим извијају уназад и спојају, али се магнетне „гумице“ ломе, па гас Сунчевог ветра проструји назад према половима Земље који затим стварају ноћну аурору.
Како настају црвене ауроре?
У зависности у ком делу атмосфере се наелектрисане честице сударају са кисеоником, светлост која се потом емитује буде различитих нијанси. Када до судара долази високо у атмосфери, онда настају зелене нијансе, уколико електрони имају довољно енергије да оду дубље у атмосферу - они се сударају са азотом и емитују плаву и ружичасту боју, коју ми видимо као љубичасту.
Међутим, када се десе изузетно снажне соларне олује које се пробију до висина од 200 до 300 километара и сударе са кисеоником, ми видимо црвене пруге.
Овај пут, соларна олуја је била толико снажна да је изненадила и научнике, а због свог интезитета геомагнетна олуја је била видљива од Шкотске, Исланда и Холандије све до југа Француске. Свој пут је накнадно наставила и до Северне Америке.
Научници истичу да је током ове године у фебруару забележена слична појава црвене ауроре, међутим, њихово појављивање овако далеко на југу континената није скоро забележено. То сведочи о јачинама соларних олуја које се приближавају свом врхунцу. Ово значи, да би у скоријој будућности могли да видимо још изузетних појава аурора.