После више од 2000 година живота на територији коју на свом језику зову Арцах, Јермени напуштају вековна огњишта.
После година ратова, после хиљада и хиљада жртава, после година гладовања и мучења у земљи која је преко ноћи постала туђа, колона избеглица кренула је према матици што је мирно гледала уништавање народа. Док пишемо овај текст, већ је отишло 85 хиљада људи, што представља скоро 70 посто укупног становништва.
Историја овог релативно малог планинског региона пуна је трагедија. Од почетка II века пре н.е. до поделе Јерменије, територија данашњег Нагорног Карабаха била је у саставу Велике Јерменије. Према Јерменској географији Ананија Ширакација (VII век) Арцах је њена десета провинција. Вековима су муслимански Азербејџанци и хришћански Јермени ратовали за контролу овог региона, називајући га својим домом.
Земља створена крвљу
Један од последњих ратова догодио се 1993. године, када су уз више од 30 хиљада мртвих, Јермени створили државу, додуше непризнату. Последњи се догодио управо ових дана, након што ју је председник матице земље, без договора с њом, прогласио за азербејџанску. Земљу коју су Јермени у крви створили и бранили више од три деценије, Никол Пашињан је успео да изгуби за један дан.
А Пашињана су, посредством обојене револуције, довели на власт "западни пријатељи". Сада им се јуначки одужио.
Азербејџан, наравно, слави - током извођења „антитерористичке операције“ у Карабаху у потпуности је, каже Алијев, “обновио свој суверенитет“. Оружани напад у коме је изгинуло готово двеста Јермена и пет руских миротвораца, спроведен је за мање од 24 сата. Карабашки Јермени, предали су се, прихватили услове Азербејџана, и после неколико дана објавили да непризната република више не постоји.
Јермени су најстарији хришћански народ. Они су, по легенди, примили хришћанство у првом веку, још за живота Христа, кога су већ тада признали за Бога. Легенда каже да су му онда написали писмо и замолили га да их посети. Он је одговорио да нема времена, мора да заврши неке послове у Јерусалиму, али ће им послати некога. И послао је два апостола. Зато се њихова црква назива апостолском.
Од тог тренутка стичу нове моћне непријатеље – с једне стране Римско царство, с друге Отоманско, који су се жестоко борили против хришћанства.
И читава јерменска историја је историја борби и патњи. Јерменска легенда каже да се Нојев ковчег зауставио на планини Арарат и да су они потомци народа са тог брода. Арарат се и данас налази на њиховом грбу, иако припада Турској.
Народ жртва страшног геноцида
Јерменско искуство са Турцима укључује и страшан геноцид почетком 20. века, када је убијено милион и по Јермена, а три и по милиона расељено. И данашњи Излазак се не би догодио да није било турске подршке и отворене помоћи Азербејџану. Ми смо један народ у две државе, истичу и Турци и Азербејџанци.
Непризната држава Нагорни Карабах настала је након распада Совјетског Савеза, када су становници тог дела Азербејџанске совјетске републике, затражили да исправе историјску неправду и припоје се Јерменији. Неправду је својевремено учинио Стаљин цртајући комунистичке границе по принципу – није важно где је граница, све су то републике једне велике и моћне државе. Велика држава се распала, Јермени, који су чинили готово сто посто становника, у крвавом рату су се изборили за своју самосталност.
Њихову државу нико није признао, чак ни Јерменија, а опстајала је пре свега захваљујући присуству руских миротвораца који су чували крхки и често прекидани мир, и путеве којима се непризната држава повезивала са светом, пре свега Јерменијом
Крајем септембра 2020. године у Нагорно-Карабаху су обновљене борбе. У ноћи 10. новембра Азербејџан и Јерменија су уз подршку Москве постигли договор да се у потпуности обустави ватра. У региону су се поново распоредили руски мировњаци.
У последњем сукобу који је 19. септембра, иницирао Азербејџан потпуно је нестала непризната република. Несрећним карабашким Јерменима није имао ко да помогне. Матица земља није мрднула прстом јер је крајем маја 2023. године, њен председник Никол Пашињан признао суверенитет Азербејџана на територији Карабаха.