Прете и доживотне казне: Спутњик истражује – могу ли убице Срба да заврше на судској клупи

Ово за Спутњик говори адвокат кривичног права Предраг Савић поводом могућности правног гоњења албанских нападача који су, како показују последњи докази званичног Београда, отворили ватру на ненаоружане Србе у месту Бањска.

Према његовом објашњењу, до истине о начину погибије тројице Срба на Косову и Метохији може се доћи једино реобдукцијом уз пратећа форензичко-балистичка испитивања, а њихове породице имају право да покрену захтев за ту врсту истраге. Правни методи за покретање поступка и научне технике за откривање начина убиства постоје, али је упитно да ли ће оне бити покренуте.

Сведок који се затекао на лицу места приликом крвавог окршаја и који је и сам рањен, описује детаљно како су припадници албанских специјалаца пуцали са раздаљине од само два метра на рањеног и ненаоружаног Бојана Мијаиловића, који је у тренутку убиства лежао на земљи.

Међународне конвенције забрањују да се човек који је лишен слободе или који је повређен на било који начин злоставља, односно да се према њему примењује било каква тортура, било који вид насиља и, наравно, у крајњем случају - убиство.

Услови за кривично гоњење починилаца постоје, наглашава Савић, будући да и устав Републике Србије и устав тзв. Косова признају право на живот као неприкосновено и апсолутно право, а у овом конкретном случају, где би се мотив убиства могао тумачити као освета, верска или национална мржња, предвиђена је казна доживотног затвора. Србија, наглашава Савић, има право да процесуира овај случај, иако је Косово територија под управом међународне заједнице.

Адвокат Тома Фила наглашава да постоје јасна акта која налажу, како у српском тако и у међународном правном оквиру, да се са разоружаним човеком који се предао мора људски поступати и да свако одступање од тога повлачи кривичну одговорност.

Фила сматра да истрага мора бити спроведена, поготово имајући у виду да се ради о „злочину против човечности“, али је скептичан по питању њеног исхода. Највећи домет који би се досегао евентуалном истрагом коју би спровела држава завршио би се изјавом којом би се српска јавност упознала са детаљима гнусног злочина, а истрага у надлежности неког од међународних тела била би, по мишљењу Филе, пристрасна јер би „једино могли нама да суде“, а да „никога одговорног неће процесуирати“.

С друге стране, адвокат Предраг Савић апелује да постоје два међународна тела која се баве управо оваквом тематиком и да у оба случаја породице настрадалих покрећу поступак. Он сматра да би вредело позвати се на ове међународне инстанце, а да би требало спровести и „домаћу“ истрагу засновану на форензичким доказима.

Постоје два комитета који би се овиме могла позабавити. Један од њих је при Савету Европе и бави се борбом против тортуре и малтретирања након и у току хапшења, а други је при УН. У оба случаја породице настрадалих имају право да покрену поступак за прибављање доказа о свему, објашњава Савић.

ФАРО софтвер се, објашњава кривичар Савић, користи у свим полицијама света, а постоји и при српској полицији – Центар за форензичко истраживање у Новом Саду га користи.

Овим програмом се прецизно може израчунати тачна удаљеност са које је жртва убијена, односно раздаљина са које је пуцано, користећи податке са улазно-излазних рана и положаја у којем су актери затечени у време убиства. Након тога се врши тродимензионално снимање камером места убиства, након чега се сви прикупљени подаци убацују у компјутер, који затим беспрекорно израчунава начин настанка повреда, односно метод убиства.