Астрономи су забринути због прототипа сателита за једну предложену свемирску мобилну телекомуникацијску мрежу који је светлији од свих, осим седам најсветлијих звезда на ноћном небу. То откриће указује на то да би такви сателити могли потенцијално да ометају земаљске телескопе и њихова посматрања.
Сјај надмашио сва претходна мерења
„АСТ Спејс Мобајл“ (AST SpaceMobile), компанија са седиштем у Тексасу, лансирала је сателит „Блу Вокер 3“ (Blue Wаlker 3) 2022. године, како би тестирала извoдљивост мреже мобилне телефоније из свемира. Почетна посматрања његове рефлектујуће антене површине 64 квадратна метра указала су на његово екстремно осветљавање у поређењу с већином звезда на ноћном небу.
Једногодишња кампања праћења, уз коришћење телескопа у САД, Чилеу, Холандији и Новом Зеланду, потврдила је те налазе, који су објављени у часопису „Nature“.
Зигфрид Егл и његов тим из Међународне астрономске уније у Француској открили су да сјај „Блу Вокера 3“ надмашује претходна мерења и може да се упореди с најсјајнијим звездама у сазвежђима попут Малог пса и Еридана.
Егл наглашава претњу коју ово представља за земаљску астрономију, посебно широкоугаоно снимање ноћног неба, као што је планирано у Опсерваторији „Вера Ц. Рубин“ у Чилеу.
„Ако постоји гомила ових веома светлих објеката, мислим да постоји опасност да ће доћи до потенцијалног губитка података великих размера, ако не и оштећења детектора, ако се то не ублажи“, напомиње Егл.
Иако стратегије праћења и избегавања могу да понуде одређено ублажавање, оне нису поуздане због самих изазова праћења сателита. То би могло да значи да ће телескопи можда морати да се повремено искључују када сателити пролазе, што може да проузрокује кашњења у посматрањима и искриви групе података.
Штавише, Еглов тим је приметио да осветљеност „Блу Вокера 3“ варира у зависности од његовог угла према сунцу. Компаније као што је „АСТ Спејс Мобајл“ могу да контролишу овај угао, играјући кључну улогу у смањењу рефлексије сателитске светлости.
Потребне нове процене утицаја
„АСТ Спејс Мобајл“ је одговорио наводећи да раде са НАСА и одређеним астрономским радним групама на развоју напредних индустријских решења, укључујући потенцијалне оперативне интервенције. Они такође предузимају мере предострожности избегавајући емитовање у радио-астрономски осетљивим областима, контролишу положаје сателита како би смањили осветљеност и раде на антирефлексним премазима за своју следећу генерацију сателита, за коју се очекује да ће бити око 90, пренео је „Њу сајентист“.
Упркос овим напорима, потребно је више посматрања да би се проценио пуни утицај на астрономију, посебно за дуже таласне дужине светлости. „Блу Вокер 3“ и слични сателити опремљени су снажним радио-предајницима, потенцијално представљајући већу претњу за радио-астрономију од оптичког светла.
„За оптичку светлост, ове ствари су сјајне као звезде на небу, али за радио-астрономију могу бити сјајне као сунце“, истиче Егл.
Апарна Венкатесан са Универзитета у Сан Франциску наглашава важност свеобухватних кампања посматрања. Она напомиње да је осветљеност појединачног сателита сложена, временски променљива функција његовог дизајна, површине, угла гледања и надморске висине.
С обзиром на све већи број планираних лансирања сателита, Венкатесан указује на потребу да се узму у обзир не само појединачни сателити, већ и кумулативни ефекти свих констелација сателита планираних за ниску Земљину орбиту.