У потрази за откривањем онога што се крије иза мистериозног предења мачке, научници су се упустили у револуционарну студију која нуди нове увиде у овај мачји феномен.
Традиционално, вокализацију животиња диктирају димензије њених гласних жица, истиче Кристијан Хербст са Универзитета у Бечу. Гласне жице су две траке глатког мишићног ткива које се налазе у ларинксу, виткој цеви смештеној унутар врата која је одговорна за обликовање познатих мачјих звукова.
Генерално, што је створење веће, то су гласне жице дуже, што доводи до дубље, резонантније вокализације, објашњава Хербст.
Домаће мачке имају релативно кратке гласне жице, што је дизајн погодан за производњу високих тонова. Ипак, остаје загонетка мачјег предења, посебно када се узме у обзир да дивље мачке, попут гепарда и риса управо имају такво понашање.
Такође, постоји идеја да предење може да укључи контракције мишића унутар ларинкса, али ту теорију оспоравају Хербст и други научници.
Зашто су резултати студије запањујући
Хербст и његове колеге су користили јединствену методу истраживања - прегледали гркљане осам домаћих мачака које су еутаназиране због болести. Резултат је био запањујући.
Изоловани ларинкс производи умирујуће предење без помоћи мишићних контракција. Уместо тога, магија је лежала у везивном ткиву које се налази унутар гласних жица, мењајући фреквенцију произведених звукова.
Хербст је истакао да иако је ово везивно ткиво раније примећено код мачака, нико га раније није директно повезао са чином предења.
Међутим, важно је напоменути да резултати поменутог истраживања не одбацују у потпуности улогу мишићних контракција у појачавању звукова предења код живих мачака. Студија везана за ова открића објављена је у часопису „Карент бајолоџи“.
Мистерија ипак остаје
Међутим, и даље остаје питање зашто мачке преду. Неке теорије сугеришу да предење означава задовољство и подстиче интеракцију. Поред тога, сугерисано је да предење може да послужи као умирујући механизам и подржи процес зарастања након повреде, пренео је „Њу сајентист“..
Мистерије мачака настављају да интригирају, а поменута студија иде корак ближе разумевању њиховог мелодичног предења.