Аспартам је вештачки заслађивач који се широко користи од осамдесетих година 20. века као замена за шећер. Будући да је чест састојак у дијеталним пићима, слаткишима и другим производима намењеним људима који желе да поведу рачуна о линији, али и људима са дијабетесом, безбедност његове хемијске структуре и производа у ком се налази већ дуго брине стручњаке. И до сада су мање студије и проучавања тврдиле да је аспартам повезан са бројним неуролошким стањима, укључујући и аутизам. Због тога су научници из Центра за науку о здрављу Универзитета Тексас у Сан Антонију, решили да направе ширу и фокусирану студију у вези са том повезаношћу.
Велика студија о вези аспартама и аутизма
Њихова студија укључивала је родитеље 235 деце са аутизмом, као и 121 деце без аутизма. Сви родитељи су изнели детаље које покривају широк низ питања, укључујући породични начин живота, навике у исхрани и изложеност утицају окружења.
Неки од родитеља доставили су чак и млечне зубе своје деце, захваљујући којима је, анализом слоја дентина и зубне глеђи, откривена „биолошка историја“ изложености различитим супстанцама, укључујући и вештачке заслађиваче као што је аспартам.
Захваљујући опсежним анализама, научници су дошли до веома изнијансиране слике, пише портал „Сајколоџи“.
Тако су се, на пример, истраживачи усредсредили на специфичне особине, као што је губитак говора. Открили су да је веза аспартама са аутизмом израженија код деце која су имала ране, стабилне симптоме. У тим случајевима, бихевиорални или проблеми у комуникацији били су приметнији него у другим групама, сугеришући да аспартам има већи утицај на ту врсту аутизма.
Дечаци у три пута већој опасности
Научници су утврдили и да су дечаци у три пута већој опасности од дијагнозе аутизма уколико су њихове мајке у трудноћи или током дојења конзумирале најмање једну лименку дијеталног пића дневно, односно еквивалентну дозу аспартама из других производа. Такав статистички однос није утврђен код девојчица, наводи се у научној студији.
Иако постоји јасан однос, научници наводе да њихови резултати не пружају директан доказ о узрочно-последичној вези. Они не могу да директно докажу како вештачки заслађивачи директно доводе до аутизма, наводи се у студији. Даља истраживања, укључујући и она са већим узорком, требало би да помогну у доказивању везе вештачких заслађивача са поремећајима у неуролошком развоју, од којих пати једно у 36 деце, према подацима америчких Центара за контролу болести.
Ово је последња у низу студија које доводе у везу потенцијално негативан утицај вештачких заслађивача на мозак, наводи портал „Сајколоџи“. Недавна студија из часописа „Сајентифик рипортс“, спроведена на глодарима, сугерише да седам до 15 одсто дневно препоручене дозе може негативно да утиче на просторну радну меморију и просторно учење. Та доза би одговарала једној лименци дијеталног пића дневно.
Регулаторне агенције као америчка ФДА или Европска агенција за безбедност хране (ЕФСА) одобриле су употребу ове хемикалије, наводећи да су вештачки заслађивачи безбедни када се конзумирају у оквиру прописаних вредности. Међутим, Светска здравствена организација објавила је извештај ове године у коме износи забринутост у вези са употребом вештачких заслађивача. Извештај СЗО упозорио је на карциногене и кардиометаболичке ризике, али није навео психолошке и неуролошке утицаје.