„Коњима су одрубљене главе, комад метала остао је забијен у груди једне холандске кобиле, а неке животиње су убијене отровом за пацове… Криминалци данима лутају фармама и шталама, убијајући коње“. Ово наводе „извештачи“ уз тврдњу да је само у Приједору за неколико дана побијено 45 коња. „Масовно убиство“ завило је у црно једанаест фарми.
Вест се темељила на „поузданим“ информацијама добијеним од анонимних извора, који су тврдили да непозната особа упада на приватна имања и оставља крвав траг. Као доказ о зверствима, на порталу „Билда“ објављено је и неколико узнемирујућих фотографија.
Починиоци су изузетно професионални. Пре злочина онемогуће систем надзора. Носе излизане ципеле како не би оставили отиске стопала на поду и рукавице, узнемирено „сведочи“ један од анонимних извора Агро клуба, додавши како се сваке ноћи брину, јер „то једноставно не престаје“.
А онда иде предвидив заплет. Наравно, све добија и политичку конотацију:
Те акције су вероватно политички мотивисане. Стиче се утисак да је посебна група становништва протерана из региона, рекла је Кристијан Шаурте за „Билд“, која је, иначе, прошле недеље изабрана у комисију Европске коњичке федерације.
Лажна читуља за Шарца
Са друге стране, приједорска полиција није евидентирала ниједан случај коњоубиства, нити је о томе добила пријаву. У Полицијској управи Приједор истичу да је реч о нетачним, сензационалистичким и непрофесионалним наводима за које није објављен ниједан извор.
Власница угашеног коњичког клуба „Монтеривал“ из Приједора, Слађана Делић Звицер, испричала је за „Политику“ да у том граду више не постоји ниједан коњички клуб и да у њему има тек неколицина узгајивача и заљубљеника у коње.
Чула сам за вест немачких медија, па сам се, као љубитељка коња, мало замислила. Мислим да у целом Приједору нема 45 коња, каже она.
Можда би се читава увертира о лажном масакрирању коња могла протумачити и као безазлена шала неког од локалаца или просто сензационистичко писање жуте штампе, али су немачки новинари такве претпоставке одлучно побили чињеницом да су из лажне приче о убијању животиња пронашли паралелу са ратовима деведесетих.
Нашли су „логичну“ спону између обезглављивања коња и страдања муслимана за време рата у Босни и Херцеговини, те тиме још једном потврдили да за писање о Балкану и Србији није потребно никакво знање нити су неопходне проверене информације, већ само - зла намера.