У оквиру студије, научници са афричког континента, као и они са неколико универзитета у Канади, проучавали су 19 различитих врста сисара и њихову реакцију на људски глас, лавеж паса и вокализацију лавље рике. Своје истраживање објавили су у научном часопису „Курент бајолоџи“.
Дивљим животињама у националном парку су са звучника пуштали снимке разговора људи који разговарају нормалним тоном, а звучници су били сакривени на различитим локацијама Националног парка.
Око 95 одсто животиња је побегло од звука људског гласа. Паралелно са звуковима људских гласова, преко звучника су пуштани и звуци режања лавова, али је то изазвало много мање страха код животиња.
Звуци паса и пуцњаве требало је да представљају лов на људе, а гласови лавова да сигнализирају присуство највећег предатора у региону, рекли су научници.
Неки слонови су, на звуке рике лавова покушали да се суоче са великим мачкама, мислећи да су оне на местима разгласа.
У научној студији се истиче да су антилопе, слонови, жирафе, леопарди и брадавичасте свиње научиле да је контакт са људима, па самим тим и њиховим гласом, изузетно опасан за њих јер их ти људи лове и убијају.
„Лавови су највећи копнени предатори за групни лов на свету, па је нормално очекивати да буду најстрашнији. Због тога је прављена паралела страха од лавље рике или људског гласа“, истакао је Мајкл Клинчи.
Тако је доказано да се дивље животиње више плаше људи него било ког другог дивљег предатора.
Аутори студије напомињу да овај страх представља изазов за подручја која посећују туристи, а налазе се на територијама где живе дивље животиње.
Истичу да и туристи имају одређену дозу страха када виде дивље животиње, преноси Индепендент.